У четвртак, 3. маја навршиће се двије деценије од мучког напада припадника „Зелених беретки“, „Патриотске лиге“ и других паравојних и параполицијских јединица на колону ЈНА, која се, по раније постигнутом договору с бошњачким политичким званичницима, повлачила из Сарајева.

29.04.2012. фокус.ба

Крвави епилог вишедневних бруталних напада на армију некада заједничке државе јесу 42 убијена, 71 рањени и 207 заробљених војника и официра ЈНА. Иако је цијели свијет имао прилику да види шта се, у ствари, тог 3. маја 1992. године дешавало у Добровољачкој улици, захваљујући камерама ТВ Сарајево, које су се експресно нашле на лицу мјеста, до данас нико није изведен пред лице правде да одговори на питање ко је и због чега наредио да се пуца на војну колону у повлачењу.

Умјесто да наредбодавци кукавичког напада на недужне припаднике ЈНА одговорају за тај злочин, страни тужилац Џуд Романо у јануару ове године задао је посљедњи ударац у леђа српском народу, обустављајући истрагу у овом предмету против 19 лица, осумњичених за злочин у Добровољачкој улици.

Директор Републичког центра за истраживање ратних злочина, Јанко Велимировић, изјавио је да има сазнања да је у току разматрање приговора, који су породице оштећених и МУП Републике Српске поднијели на одлуку тужиоца Џуда Романа да обустави истрагу против 19 осумњичених за злочин над припадницима ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву у мају 1992. године.
– Очекујемо да ће бити обустављена суспензија вођења поступка за Добровољачку и да ће се тај процес даље водити у Тужилаштву БиХ и да ће бити подигнута оптужница у Суду БиХ – рекао је Велимировић, наглашавајући да је МУП Републике Српске у међувремену прикупио нове доказе у том предмету.

Велимировћ је поновио да, и поред бројних доказа и изјава свједока, још нико није одговарао за ратни злочин почињен над припадницима ЈНА 1992. године у Добровољачкој. Он је подсјетио да је Војно тужилаштво бивше Југославије обрадило материјал и подигло оптужнице против оних лица, које су сматрали одговорним по командној и извршној одговорности.
– Тај процес је дуго трајао, али све до данас конкретно још нико није одговарао за напад на колону ЈНА у Добровољачкој и кршење споразума о мирном повлачењу колоне ЈНА из Сарајева, уз гаранцију мировних снага УН са генералом Луисом Мекензијем на челу – истакао је Велимировић.
Велимировић је рекао да су, према до сада доступним подацима, операцијом напада на колону ЈНА руководили, тадашњи члан Предсједништва БиХ, Ејуп Ганић, и руководство тадашње Републике БиХ, које је гарантовало миран и безбједан излазак ЈНА из Сарајева. Он је подсјетио да је након рата Република Српска преузела предмет „Добровољачка“, који је упућен на оцјену у Хашки трибунал, а затим из Хага враћен у Тужилаштво БиХ.
– Тужилац Џуд Романо обуставио је поступак против 19 лица наведених у извјештају МУП Републике Српске, али са напоменом да се истражни поступак наставља – напоменуо је Велимировић.

Помоћник министра за борачко-инвалидску заштиту Републике Српске Душко Милуновић рекао је да је злочин у Добровољачкој у то вријеме био пуцањ у мир.
– У том тренутку то није био пуцањ у Србе, јер је међу 42 убијена било шест Хрвата, по два Муслимана и Албанца. То је био пуцањ у мир, односно у толеранцију, дијалог и заједнички живот – рекао је Милуновић.

Он је подсјетио да је тада било договорено да колона возила с припаднициома ЈНА мирно изађе из Сарајева, док је њихову безбједност гарантовао тадашњи предсједник Предсједништва БиХ, Алија Изетбеговић.
– Колона ЈНА није безбједно изашла из Сарајева, већ је прекинута. У периоду неколико дана мучки су убијена 42 војника и официра ЈНА, 71 припадник ЈНА је рањен, док их је заробљено 207 – истакао је Милуновић.

Као и претходне двије године, жртвама напада на колону ЈНА биће одата почаст на мјесту злочина, тачније у некадашњој Добровољачкој улици, упркос гласном негодовању и противљењу сарајевских градских власти и највиших званичника бошњачког народа.
Организатор обиљежавања годишњице страдања припадника ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. је Одбор Владе Српске за његовање традиције ослободилачких ратова. Обиљежавање ће почети 2. маја духовном академијом у Културном центру Источно Ново Сарајево. За 3. маја у девет сати предвиђено је окупљање грађана испред Спомен-цркве у Миљевићима, а у 9.30 часова полазак аутобуса за Сарајево правцем Враце – Грбавица – Скендерија – Добровољачка улица. Од 10 часова до 10.30 мирном шетњом доћи ће се до мјеста погибије војника, којима ће почаст бити одата полагањем ружа и прислуживањем свијеће.
У 11 часова у Спомен-цркви у Миљевићима биће служен парастос за погинуле, а за 12 је предвиђено полагање цвијећа на Спомен-крсту у војничком гробљу у Миљевићима.

МЕКЕНЗИ Изетбеговић гарантовао безбједан пролаз
„Трећи мај, најстрашнији дан мог живота“, записао је у свом дневнику прије двије деценије канадски генерал Луис Мекензи, тада командант УНПРОФОР у БиХ, који је један од учесника договора о мирном повлачењу ЈНА из Сарајева. Мекензи је у дневнику, који је касније прерастао у књигу „Мировњак – пут у Сарајеву“, забиљежио да му је лично тадашњи предсједник Предсједништва РБиХ Алија Изетбеговић дао ријеч и гарантовао безбједан пролаз колони. Према његовим ријечима, Изетбеговић је због тога и био зачуђен када му је саопштио да је колона нападнута. С друге стране, Мекензи тврди да је тадашњи члан Предсједништва РБиХ Ејуп Ганић знао све о договореној евакуацији војске, те да су неистините његове касније тврдње да у томе није учествовао и да о том није ништа знао.

Ганић и Ефендић руководили масакром
Некадашњи министар унутрашњих послова РБиХ Алија Делимустафић у свједочењу пред Војним судому Београду прије неколико година тврдио је да су масакром у Добровољачкој руководили Ејуп Ганић и командант Територијалне одбране Хасан Ефендић. Делимустафић је објаснио да је Ганић у том тренутку обављао дужност предсједника Предсједништва, будући да је Алија Изетбеговић био у рукама ЈНА, а Хасан Ефендић, Сефер Халиловић, Мустафа Хајрулаховић звани Талијан, Заим Бацковић звани Заги, Јован Дивјак, Фикрет Муслимовић и Керим Лончаревић, били су његови помоћници.