Од кардиоваскуларних болести за годину дана умрло је чак 56.488 људи. Просечан становник Србије има све изгледе да живи читаву деценију краће од „комшија“ у ЕУ

28. април 2012. аутор Биљана РАДИВОЈЕВИЋ, Вечерње новости

Карикатура Тошо Борковић

УЗ све дијагнозе у свом здравственом картону, и пороке, просечан становник Србије има све изгледе да живи читаву деценију краће од „комшија“ у Европској унији. Разлог није лош генетски код, већ две објективне околоности на које се мо(гло)же утицати: немар према сопственом здрављу, и тром здравствени систем који слабо подстиче превентиву, и не може довољно брзо и квалитетно да „заузда“ болест када се она појави.

У мноштву брига, она о здрављу просечном становнику Србије свакако није на првом месту. Испитивања показују да на превентивне прегледе редовно иде тек четвртина становништва, што нас баш не сврстава међу здравствено просвећене нације. Многи ће рећи да и за то постоји озбиљан разлог: иако је загарантована на папиру, здравствена заштита у пракси није најдоступнија. Чека се, понекад, и дуже од месец дана, чак и на „обичне“ прегледе, као што је ултразвук. Што је дијагностика сложенија, и ред је већи, па се у њему, рецимо, за преглед магнетном резонанцом „стоји“ и по шест месеци. У најоптерећенијем кардиоваскуларном центру, Институту „Дедиње“, једну од најчешћих интервенција на срцу – уградњу вештачког залистка (валвуле), сад заказују за 2015. годину!
СВАКОМ ПО 20 КУТИЈА ЛЕКОВА

ЛЕКОВЕ на рецепт годишње подиже око четири милиона становника, а сваки од њих, у просеку, попије 20 кутија различитих лекова, највише за срце и „истањене живце“. Према подацима Републичког фонда здравственог осигурања, за ту терапију је из касе осигурања лане издвојено 6.878 динара по пацијенту, с тим што је сваки пацијент за фиксну партиципацију и процентуално учешће у трошковима лека доплатио још по 1.223 динара.
– У Србији се сваког дана испише 170.000 рецепата и изда 245.000 кутија лекова – кажу у РФЗО.
– Дневни трошак за лекове који се издају у апотекама је око 80 милиона динара.
Ни демографске прогнозе нису охрабрујуће: просечан становник Србије има 41,2 године, а до 2030. године, према пројекцијама фондације Центра за демократију, сваки четврти биће старији од 65 година. А, то у земљи, која у овом делу света најмање издваја за здравство, значи и стално повећавање потреба за здравственом заштитом.

Тренутно сваки други одрасли становник има неку хроничну болест. Највише болујемо и умиремо од болести срца и крвних судова, малигних тумора, дијабетеса… И по томе се не разликујемо од остатка света, али је код нас, епидемија, изгледа, израженија.

Према последњим подацима Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“, за годину дана од свих облика кардиоваскуларних болести (КВБ) умрло је 56.488 људи. То значи да је у односу на укупан број умрлих, сваког другог издало срце.

– У Србији сваког сата од различитих облика КВБ умре шест особа – речено је „Новостима“ у Националном институту „Батут“. – Сваки 8. умрли био је радно активан (25-64 године), односно сваки 5. умрли радно активни становник био је мушког, а сваки 14. женског пола.

У нашој земљи, у узрасној групи од 20 до 64 године, смртност од срчаног удара је већ на другом месту, иза смртности од рака плућа.

Мушкарци највише погађа исхемијска болест срца (срчана слабост), а жене – мождани удар. У последњих 10 година, стопе умирања од свих кардиоваскуларних и цереброваскуларних болести „пале“ су за 15 одсто, али су и даље више од просека у европском региону.

Само један од облика КВБ – акутни коронарни синдром (срчани удар, нестабилна ангина пекторис) током 2010. године регистрован је у 22.078 случајева. Исте године, од њега је умрло 6.600 особа. Код највећег броја регистрованих случајева постављена је дијагноза срчаног удара (81 одсто), а код сваког четвртог дијагноза нестабилне ангине пекторис. Као и у свету, ова патологија је двоструко чешћа код особа мушког пола.
ЈЕДАН ЛЕКАР НА 1.487 ПАЦИЈЕНАТА

У СЛУЖБАМА опште медицине на примарном нивоу здравствене заштите, у 157 домова здравља, ради укупно 3.877 лекара, што показује да на сваког лекара долази, у просеку, 1.487 одраслих становника. Ове службе су за годину дана имале чак 25.446.579 посета, или, у просеку, 6.563 по једном лекару. За годину дана утврђено је 8.574.435 стања, обољења и повреда. Најчешће су биле болести крвотока, органа за дисање, и мишићно-коштаног система. То што пацијенти примећују да лекари више гледају у разне папире него у њих, признају и доктори, који тврде да је папирологија толико обимна да се више баве администрацијом него лечењем. Сваки лекар, у просеку, у смени прими 35 пацијената, и док попуни рецепте, унесе податке у карнон и компјутер, једва да види и ко му је заправо у ординацији. На одељењима гинекологије у домовима здравља ради 588 лекара, или један на 5.458 жена старијих од 15 година. За годину дана било је 1.581.420 посета овој служби, и урађена су 432.492 систематска прегледа. Један лекар у дечјим диспанзерима брине о 643 предшколца, и сваки је за годину дана, у просеку, имао 5.409 посета. Сви заједно за годину дана укупно – 4.208.884, а урађено је 377.426 систематских прегледа. У школским диспанзерима ради 738 доктора, један на – 1.389. деце. У овој служби за годину дана било је 3.837.857 посета, или 5.200 по лекару. Код школске деце најчешће су дијагностикована обољења дисајних органа.
После срца, пацијенти се лекарима највише жале на реуму, а реуматске болести су после повишеног крвног притиска најучесталија обољења међу становницима Србије. На њих се жали 23 одсто популације. Са дијагнозом неке од реуматских болести, према подацима Института „Батут“, за годину дана лечена су у општим болницама и клиничким центрима 14.682 пацијента, а у специјалним болницама и установама за рехабилитацију – 14.220. Најчешћа реуматска обољења су остеоартритис, реуматодини артритис, системски еритемски лупус, склеродерма и гихт. Реуматским болестима су склоније жене него мушкарци. То је случај код лупуса, реуматоидног артритиса и склеродерме, док су мушкарци склонији гихту.

И дијабетес који подмукло, оштећује све органе, је у сталномном порасту. На основу података Института за јавно здравље Србије из Регистра за дијабетес, и Међународне дијабетес федерације, процењује се да у Србији 600.000 особа, или 8,2 одсто становнштва има шећерну болест. До 2030. године се може очекивати 750.000 оболелих. Највећим делом то су особе са типом 2 дијабетеса, који се сваке године у нашој земљи открије, у просеку, код 16.000 људи. Обично после 40. године живота, и нешто чешће код женског пола. Свега пет до 10 одсто оболелих има тип 1 дијабетеса, али лекари кажу да то не умањује његов значај у здравственом картону нације, јер је то једно од најчешћих хроничних обољења у детињству. Подаци из Регистра за дијабетес, показују да од њега годишње оболи око 157 девојчица и дечака млађих од 14 година. У последњих пет година, од како Регистар за дијабетес прати оболевање у Србији, забележен је пораст ове болести за четири одсто годишње, слично као и у осталим европским земљама.

Са малигним туморима, према проценама Друштва за борбу против рака, у Србији тренутно живи око 120.000 људи, а у Институту „Батут“ кажу да је је за годину дана (2010. године) откривено 34.000 нових случајева. Исте године је од рака умрло 21.000 људи.

– Србија се сврстава међу земље са средњим ризиком оболевања и умирања од малигних болести у Европи – наводе из Института „Батут“. – Бележи се релативно висока стопа оболевања и умирања од малигних болести, као и висока учесталост фактора ризика. Од 2001. до 2010. године, забележен је пораст стопа оболевања од рака свих локализација за 17 одсто, а умирања за 21 одсто. У мушкој популацији стопа оболевања је порасла за готово 19 одсто, а стопа умирања за 23 одсто. Код жена је проглесија нешто мања: стопа оболевања порасла је приближно за 15 одсто, а стопа умирања за 20 одсто.

Водећи узроци оболевања и умирања од рака у нашој земљи готово су идентични водећим узроцима оболевања и смртности од малигних тумора у већини земаља у развоју. Мушкарци су највише оболевали од рака плућа, колона и ректума, простате, мокраћне бешике, желуца и панкреаса. Код жена, малигни процес је најчешће био локализован на дојци, колону и ректуму, грлићу материце, плућима, телу материце и желуцу.

Малигни тумори плућа и бронха, међу мушкарцима су први и по учесталости оболевања, и по смртности, а код жена су трећи по учесталости оболевања и други узрок умирања. Годишње у Србији од рака бронха и плућа у просеку оболи 5.200 и умре 4.600 особа оба пола. Од малигних тумора дојке, у просеку годишње оболи 3.500 и умре 1.600 жена, од рака дебелог црева и ректума оболи више од 3.700 и умре 2.600 људи годишње.