Драган Симовић

Срби!

И даље да вас љубим!

Гледам вас, Срби, ових дана, и не могу да се начудим!

Не могу да се начудим, ни вама ни себи!

Вама, зато што прогоните брат брата; а себи, зато што вас и такве још љубим!

Гледам вас, Срби, ових година, и не могу да се начудим!

Не могу да се начудим, ни вама ни себи!

Вама, зато што целивате скуте заклетим крвницима својим; и убијате брат брата; а себи, зато што вас и  такве још љубим!

Гледам вас, Срби, ових векова, и не могу да се начудим!

Не могу да се начудим, ни вама ни себи!

Вама, зато што мрзите и претке и језик и име своје; и што се одричете и рода и родине; и што већ погазисте све што је свето и у вама и над вама; а себи, зато што вас и такве још љубим!

Гледам вас, Срби, у Трену Вечности, и више се не чудим ни вама, ни себи!

Заиста, више нема сврхе да се чудим,

ни вама ни себи!

Чините што год хоћете!

Будите што год хоћете!

А ја ћу –

не знам зашто! –

 и даље

да вас љубим!