Војводина: „држава“ у припреми (2)

Извор: Корени, 11.1.2012.

Војводина—држава у припреми (2)

РТВ—Мали државни удар Ненада ЧанкаРТВ—Мали државни удар Ненада Чанка
У прошлом броју Корена говорили смо о једном сегменту рада и активности РТВ Војводина, који по нашем мишљењу показује одређене сепаратистичке тенденције. Тај текст се односио на интернет портал, али народ не каже узалуд, да се „по јутру дан познаје“. У овом случају, још се не ради о „јутру“, већ је, рекло би се, ту у питању праскозорје једне нове политике главног војвођанског медија.

Дакле, пажљивим посматрачима онога што се дешава на РТВ Војводина, сигурно није промакла чињеница да се из те куће, у етеру појављује све више емисија, чији садржај има одређене антидржавне конотације. То је можда и разлог због којег је доведена „ударна“ екипа из ТВ Б92, међу њима и раније поменута Даница Вучинић. Претпостављамо да су сви досадашњи „један на један“ интервјуи само припрема за нескривену пропаганду „војвођанске самостојности“, која ће, након „пробних балона“ пуштаних у 2011. години, кренути у „пуну офанзиву“ у 2012.

РТВ—Мали државни удар Ненада Чанка

У децембру, у емисији „Један на један“, између осталих, гостовали су Милан Пајевић, председник Међународног центра за питање безбедности (ИСАЦ Интернатионал анд Сецуритy Аффаирс Центре), Иван Вејвода, директор Балканског фонда за демократију, организатор и модератор Бриселског форма и представник Немачког Маршаловог фонда у Србији, Миљенко Дерета, извршни директор Грађанске иницијативе, Динко Грухоњић. председник Независног друштва новинара Војводине, Јуриј Бајец, економски саветник премијера Србије, Милица Делевић, директорка Канцеларије за европске интеграције, Тамара Лукшић-Орландић, заменица заштитника грађана за права детета, Борислав Стефановић, шеф преговарачког тима Београда у дијалогу са Приштином, Драган Шутановац, министар одбране, Чедомир Јовановић, лидер ЛДП-а….

Но, да госте за сада оставимо по страни… Средином лета прошле године изабран је нови директор РТВ Војводина. На чело те куће дошао је Синиша Исаков, човек који је деценијама, као дипломирани инжењер електротехнике и рачунарства, радио у Телевизији Нови Сад на одржавању технике. Дакле, тешко би се могло рећи да Исакова препоручују његови „медијални, новинарски и организациони“ квалитети. Изгледа да је јавности мало познато да је Синиша Исаков високи функционер Лиге Социјалдемократа Војводине. А када знамо да је Исаков човек Ненада Чанка, онда је и јасние откуда овако значајан заокрет у програмској политици те медијске куће. Видимо да су одмах након именовања лигаша Синише Исакова у ту новосадску ТВ кућу доведене помените „ведете“ ТВ Б92 у циљу „поправљања програмске шеме“.

Отуда, ко год мисли да су промене у тој новосадској Радиодифузној установи дошле спонтано или случајно—грдно се вара. Заправо, ту се ради о перфидном и лаганом преузимању кључних војођанских медија и њиховом предавању (у форми „ратног плена“) Лиги социјалдемократа Војводине, а тиме, и препуштању те медијске (српске и државне) институције „нацији у припреми“—Војвођанима и Војвођанкама! Иако Лига социјалдемократа нема, малтене, никакву подршку у бирачком телу Војводине (вероватно не више од 2-3 процента), Ненад Чанак је свих ових година, на неки волшебан начин, успевао да, за себе и своје истомишљенике, обезбеди велики део кључних функција у тој северној српској покрајини. У нормалним парламентарним демократијама света незамисливо је да на државном или локалном нивоу „ведри и облачи“ неко ко није у стању ни цензус да испуни. Тако нешто, изгледа, могуће је само у Србији и неким „банана“ државама у Азији, Африци или Јужној Америци.

Да је „враг однео шалу“ потврђује и изјава коју је (почетком ове године) потпредседник Лиге социјалдемократа Војводине Бојан Костреш дао Вечерњим новостима, где тврди да ће Војводини „уредбом“ бити враћена „имовина“, међу којом се налази и РТВ.  Ево шта је Костреш одговорио на питање, како ће бити регулисано питање зграде РТВ, порушене у бомбардовању:

„Зграда јесте порушена, а власник огромног плаца до сада је била Дирекција за имовину Србије. Договор је да она ту имовину препусти АПВ.“

РТС и РТВ налазе се у већинском државном власништву и тешко је схватљиво, да се једним потезом пера (некаквом уредбом Владе Србије) власништво државе пренесе на Покрајину. Знамо да је од 2005 до 2007. године дошло до трансформације РТС из државне радиотелевизије у два јавна радиодифузна сервиса са програмским обавезама јавног сервиса: Радиодифузну установу Србије (РТС) и Радиодифузну установу Војводине (РУВ). Према Стратегији развоја система јавног информисања у републици Србији до 2016. године не наговештавају се никакве промене у власништву и надлежностима када су у питању јавни сервиси. Уз то, Устав Србије, недвосмислено каже да је област јавног информисања у надлежности Републике Србије (члан 97. тачка 10: „систем у областима здравства, социјалне заштите, борачке и инвалидске заштите, бриге о деци, образовања, културе и заштите културних добара, спорта, јавног информисања; систем јавних служби).

РТВ—Мали државни удар Ненада ЧанкаИспада да се у Србији влада уредбама, а да Устав земље и закони служе само за украс. Заправо, одлука о промени власништва не може се учинити, а да се не прекрши Устав и закон (Закон о информисању, Закон о радиодифузији, Закон о информисању, Закон о електронским комуникацијама). Статут АП Војводине, опет, у свом члану 11, став 2 доноси:

„У својини АП Војводине, као облика јавне својине, јесу ствари које на основу закона користе органи АП Војводине, установе и јавна предузећа  чији је она оснивач и друге покретне и непокретне ствари, у складу са законом којим се уређује јавна својина. Скупштина АП Војводине покрајинском скупштинском одлуком одређује органе надлежне за управљање и располагање имовином АП Војводине на начин утврђен законом.“

Поред непоштовања Устава, проблем је што се у Србији иста материја (у овом случају она везана за јавни сервис) утврђује у више закона који су често у међусобној колизији. Јавни сервис Србије сада тежи да прерасте у јавни сервис Војводине, а Ненад Чанак, председник ЛСД Војводине одавно ради на томе. Подсетимо се шта је Ненад Чанак урадио пред камерама: поломио је таблу са натписом РТС-а на улазу у ТВ Нови Сад запретивши да „више неће допустити да Београду гази Војводину“, а потом дивљачки додао:

„Ово ђубре, то овде више стајати неће. И ово је требало урадити 5. октобра прошле године (рекао је док је ломио таблу са натписом РТС-а). Пу, јебем ти матер! Трпели смо до сада да нас вређају свим овим ђубрадима које су нам оставили у наслеђе, после окупације коју су нам направили. Ово је знак под којим су изгинула војвођанска деца на Вуковару. Ово је знак под којим је срамота ове земље почела и под којим се завршава… Где су били сви ти генији 5. октобра прошле године, када смо овде могли сви да изгинемо? Где су били кад је требало борити се?“

Постоји ли иједна држава у свету која таквог човека не би прогласила државним непријатељем и не би га осудила на дугогодишњу робију? Тешко да постоји, чак и међу поменутим „банана“ државицама.

Оно што Ненаду Чанку није до краја успело у октобру те давне 2001. године, када је покушао да свог „лигаша“ Александра Кравића постави на чело РТВ Нови Сад, након десет година је добило ону форму о којој је деценијама сањао. Наиме, он зна—као што зна и свако ко се иоле озбиљније занима политиком—да преузимањем и стављањем под своју контролу јавног сервиса у Војводини удесетостручују шансе да оствари ону његову основну политичку замисао—формирање нове нације од Срба на северу земље и одвајање Војводине из састава Србије.

Како смо горе већ напоменули, Радио-телевизија Србије постоји као јединствено јавно предузеће (ЈП) „Радио-телевизија Србије“ или као Радиодифузни сервис Србије, који се састоји из Радиодифузне установе Србије и Радиодифузне установе Војводине. Барем је то тако било док преврат Ненада Чанка није уродио плодом. Улазак функционера Лиге социјалдемократа Војводине на чело РТВ Војводина, без имало претеривања, може се окарактерисати као мали „државни удар“. А последице таквог чина, више је него сигурно, осетиће се далеко раније него што би то и највећи песимиста у Србији могао да замисли. Човек који је с оноликом мржњом газио знак РТС-а (као симбол државе Србије), без двоумљења ће згазити и саму државу.

Прилика му је дата, а не треба сумњати да ће такву прилику Чанак, на велику жалост изумирућих Срба, умети да искористи. Отуда не би требало да се нађемо у чуду ако за коју годину Ненад Чанак изађе за говорницу Скупштине Републике Војводине и славодобитнички саопшти:

„Свој посао сам обавио, Србије више нема!“

Лазар Јанићијевић

Повезани текстови: ФЕЉТОН: Војводина – држава у припреми (1)