Бивши министар македонске полиције, посланик у Собрању и лидер Демократског савеза, Павле Трајанов, оцењује да на Косову поново кључа, и да „пара“ може добро да „опрљи“ и Македонију.

26. 04. 2012.  Д. Љ. Јоксић, Ј. Л. Петковић – Вести

– Није случајно што је НАТО затражио да се пошаље додатни број војника на Косово. Постоје информације да се припрема велика дестабилизација на Косову, односно покушај да се насилно преузме северни део, који се налази под контролом Срба. Реч је о озбиљној операцији која укључује дестабилизацију јужне Србије и Македоније, сматра Трајанов.

Опасно звецкање оружјем: УЧК у Македонији

На северу Косова је појачано присуство Кфора, који је поднео захтев НАТО-у да се појача присуство војника због могућих тензија у време српских избора на КиМ. Помоћ контингенту од 550 немачких и 150 аустријских војника биће стационирани на пунктовима у Косовској Митровици и у албанским селима у општинама Звечан и Зубин Поток, у којима се планирају локални избори. Истовремено албанске телевизије показују снимке Албанаца са пушкама, који су ту да реагују на потезе Срба. На северу је све присутнији страх да би нешто лоше могло заиста да се и догоди. 

Могући инциденти јужно од Ибра
Оливер Ивановић сматра да може доћи до мањих инцидената током одржавања српских избора заказаних за 6. мај.
– До њих би могло да дође у енклавама јужно од Ибра, и на периферним подручјима на северу Космета. Мислим да ће те тензије спасти после избора, додаје Ивановић.

– Све је постало политика. Приштина је сада добила прилику да купи симпатије дела свог становништва. Север је за њих велика фрустрација и увек је згодно да када имају кризе, спомињу север и оперативни и војни план. А, када та реторика крене, изазива осећање задовољства међу Албанцима, а екстремисти га виде као директан позив да узму оружје. Мислим да ће појачано присуство Кфора деловати одвраћајуће на те екстремисте, оцењује Оливер Ивановић, државни секретар у Министарству за КиМ.

Иначе, десет дана након још нерешеног петоструког убиства Македонаца код вештачког језера близу Скопља, на друштвеним мрежама, али и у политичко-обавештајним круговима учестале су спекулације да дуж границе Македоније према Косову крстаре наоружане и униформисане групе албанске паравојске.

Одмах након злочина грађани околних села су изјавили да скоро свакодневно чују пуцњеву из ватреног оружја из делова настањеним Албанцима на Скопској Црној Гори. Они се плаше да је овај злочин увод у још једну кризу попут оне 2001. На то је, још крајем марта ове године упозорио и портал ОхридСкај, који је позивајући се на обавештајне службе, тврдио да је у реону око села Липково примећена већа група униформисаних особа са амблемима албанске УЧК. Паравојне структуре у кумановско – липковском крају су, наводно, видели и полицајци.

Може се чути да се ради о две криминалне паравојне структуре које оперишу на граници према Косову, о чему су, тврди се, већ информисане тајне службе. Прича се да су наоружане групе Албанаца виђене и у реону скопског села Радуше и на обронцима Шар-планине изнад Тетова, али је полиција то демантовала тврдњом да је безбедносна ситуација у Македонији добра, с чим се Трајанов не слаже.

„Превентивна подела“ Македоније
Бугарски медији нуде рецепт решавања кризе у Македонији. Тако лист „Новините“ предлаже да је боље поделити Македонију сада, него дозволити катастрофу. Лист сматра да би „превентивном поделом“ Македоније, која би се преуредила до нивоа „Швајцарске на Балкану“, сви имали корист. Идеја се појавила десет година након сличног предлога тадашњег македонског премијера Љупча Георгиевског, који је заговарао прекрајање граница и размену становништва са Албанцима. Бугарски аналитичар оцењује да би дестабилизација Македоније могла „за пола сата“ да активира међународни сукоб у Албанији, Србији, на Косову, у Бугарској, Грчкој, Румунији и Турској.