Европска Централна банка кренула је путем инфлације, тврди главни економиста немачког концерна Дегуса Торстен Полајт. Узрок је тежња Европске ЦБ да по сваку цену спречи банкротство проблематичних држава. Јефтини кредити у укупној вредности од преко трилион евра нису подељени банкама тек тако. Финансијске институције треба да искористе „златну кишу“ за откуп хартија од врадности у циљу подржавања њихове вредности на берзи.

26.04.2012. Глас Русије

Торстен Полајт, ипак, плаши се да планови ЕЦБ неће наићи на одазив код банака које могу да пусте добијена средства у друге циљеве. А тада ће тим Марија Драгија морати још једном да укључи машину за штампање пара. Управо тако и може да се склизне у хиперинфлацију.

Професор Ханс-Хенинг Шредер мада не дели тако радикалан закључак, са опрезношћу ипак признаје:

У принципу оно што сада чини Европска банка јесте покушај да се стабилизује буџет. Са друге стране она објављује (и то одговара тенденцији за коју се залажу многи европски политичари, да штедња омета напредак и потребно је мноштво стимуланса за економски раст. Али ви знате да постоји и друга економска школа – кејнсианска, према којој држава треба да узме финансије у своје руке и да стимулише раст. Постоји у школа која оштро тврди: држава нема шта да ради у економији. И Европска банка такође. Улогу регулатора треба да има тржиште. Сам сам наклоњен другом гледишту, али видим и опасности у таквој полицити нагомилавања огромних новчаних маса и пораста претњи од инфлације.

Андреј Нечајев, бивши министар економије РФ и шеф банке Руска финансијска корпорација сматра: стратегија ЕЦБ садржи у себи ризике инфлације. Али претерано је говорити о хиперинфлацији.

Својевремено европљани су економску и финансијску кризу сменили дужничком. Сада они дужничку државну кризу смењују дужничком општеевропском. И желе да је савладају између осталог помоћу малог напумпавања инфлације. Довољно стандардна монетаристичка мера.

Теоријски, наравно, може се претпоставити и најгоре, када се процес вештачке инфлације отме контоли. Ипак, тешко да ће ствар доћи до тога да ће европљани почети да увијају дуван у новчанице од сто евра које су изгубиле сваку вредност, као што је то чинио са банкнотама од сто марака јунак Ремарка после Првог светског рата.