Јасеновац постаје предмет различитих манипулација у оквиру настојања да се ревидира целокупна српска историја 20 века. Истовремено, настоји се умањити број српских жртава како би се у први план истакла наводна српска агресија, каже у интервјуу за „Вести“ проф. др Славенко Терзић из Историјског института Српске академије наука и уметности (САНУ).

25. 04. 2012. Р. Лончар – Вести

Проф. др Славенко Терзић, из Историјског института САНУ

Како године одмичу, разни „истраживачи“ из Хрватске, а појавили су се и у Србији, смањују број жртава усташког логора Јасеновац. Зашто?

– Мада се истраживачки не бавим том темом, могу се позвати на сасвим релевантну Енциклопедију Југославије у издању Лексикографског завода у Загребу, чији је главни уредник био Мирослав Крлежа. У четвртом тому те енциклопедије, из 1960. године, од слова „х“ до слова „ј“ на страни 467. постоји велика одредница Јасеновачки логор. Цитирам: „Како се у логору уништавало све што би могло да послужи као податак при утврђивању броја жртава, тачан број погинулих у јасеновачком логору не може се утврдити. Према процени која се ослања на исказе преживелих, сачуване документе и признања ухваћених усташких злочинаца из јасеновачког логора број јасеновачких жртава премашује 700.000“.

Хрватској опроштени злочини

„Нисам за то да се без основа увеличава број жртава, а нарочито нисам за то да се смањује њихов број. Не видим зашто би у Загребу 1960. имали било какав разлог да у југословенској енциклопедији увећају број јасеновачких жртава када је Хрватска још 1945. у новој комунистичкој Југославији потпуно амнестирана за све злочине које је, као Хитлеров савезник, починила у Другом светском рату“, каже Терзић.
Постоје ли страни подаци, пре свега тадашњих немачких фашистичких снага?
– Веома је важно рећи и ово. Савезници нацистичке Хрватске, немачки генерали Хорстенау, Хитлеров изасланик код Анте Павелића у Загребу и генерал Нојберхер, изасланик за југоисток, већ негде 1942 – 1943. године наводе више стотина хиљада Срба убијених у логору Јасеновац.

Да ли је СФРЈ икад покушала да прецизно истражи број жртава и да их идентификује?

– Југословенска држава никада није предузела ништа да истражи детаљно цео тај простор Старе Градишке и Јасеновца. Тако је један велики геноцидни злочин над Србима остао потпуно у тами и нажалост данас се њим манипулише. Један огромни масовни злочин, где је убијено од 700.000, неки говоре и милион људи, потпуно се негира, настоји се потпуно негирати нацистичка прошлост једне државе.

Зашто идентификацију јасеновачких жртава нису форсирали српски комунисти?

– Главни циљ је био опраштање масовног геноцида над Србима из два разлога. Пре свега из разлога праштања злочина због будућности Хрватске и Хрвата у тој југословенској држави. Јер, поштен однос би захтевао денацификацију и одређене последице по Хрвате због злочина који је учинио над другим народом, над Србима. Хрвати су радили свој посао и то је логично. Али, највећу одговорност сносе српски комунисти који нису ништа учинили да се осветли злочин , пре свега ради мртвих, ради историјске истине и ради будућности Срба и те југословенске државе. Они сносе највећу кривицу, јер су пристали на идеолошку матрицу коју су понудили Тито, Кардељ и Бакарић.

Партизани „заборавили“ логораше

Зашто југословенски партизани никад нису напали Јасеновац а водили су борбе с друге стране Саве, у Босни?
– Потпуно је нелогично да један стравични логор постоји сво време Другог светског рата, а да партизанске чете никад не покушавају ослобођење логораша. То изазива сумњу у праве намере најужег руководства партизанског покрета Југославије. Чињеница да партизани нису ослободили Јасеновац нити покушали да га ослободе изазива сумњу у политичке мотиве руководства Титовог покрета.