ВладимирЂукановић: Оставка

Моји уважени професори на Правном факултету у Београду, док сам још био млад студент пун полета, инсистирали су на што прецизнијем изражавању приликом одговарања на испиту. Данас им се због тога и те како захваљујем. Прецизно изражавање је веома важно у праву. Зато, не могу да, као дипломирани правник, Боже здравље и будући доктор правних наука, не реагујем на игру речи коју нам је приредио, сада већ бивши председник Републике, Борис Тадић са његовом оставком. Инсистирам на речи „оставка“ јер она је једино позната у нашем Уставу.

Измишљена кованица „скраћење мандата“ не постоји ни у једном домаћем правном акту и она је плод даноноћног мозгања маркетиншких магова који окружују Бориса Тадића. У члану 116. став 4. и став 5. Устава Републике Србије јасно се каже: „Мандат председника Републике престаје истеком времена на који је изабран, оставком или разрешењем. Председник Републике подноси оставку председнику Народне Скупштине.“

Елем, овде нема места никаквим језичким гимнастикама, јер је прецизно наглашено како престаје мандат председника Републике и коме он подноси оставку. Отуда, Борис Тадић није упутио никакво писмо у коме је Славицу Ђукић-Дејановић обавестио о скраћењу свог мандата, а како је већина медија по налогу саветника Бориса Тадића пренела, већ је вест могла само да гласи како је Борис Тадић упутио оставку Славици Ђукић-Дејановић.

Е, сад, многи ће се питати зашто је ово важно? Има заиста много разлога, од оног суштинског да се норме Устава морају да цитирају онакве какве јесу, преко тога да без обзира што је реч „оставка“ непопуларна код народа и што као таква смета Тадићу у кампањи, ипак се мора рећи шта се догодило како се јавност не би доводила у заблуду. Но, ипак, најважнији разлог због кога би морало да се инсистира на речи „оставка“ је управо разлог због кога је она поднета. Оставка се у принципу подноси када сте нешто лоше радили, или из неког личног разлога, рецимо ако сте не дај Боже нешто оболели. Готово увек када неко оставку подноси, па макар и на функцију председника месне заједнице, ред је да је образложи.

Од Бориса Тадића нисмо чули који је разлог за његову оставку, осим наводног изговора да ће се спајањем избора доћи до одређене уштеде државног новца. Но, то не може да буде разлог за оставку и због тога се она никада не подноси. Ако је лоше радио, па је то био разлог оставке, онда се поставља питање зашто је одмах истакао кандидатуру за место које је напустио због лошег рада. Опет, ако су лични разлози, ред је да јавност зна који су, као и да и ту постави питање зашто се Борис опет кандидује за функцију коју је напустио. Звучи као веома лоше објашњење да је Тадић вагао своју одлуку због лоше ситуације на Космету, јер да је то тачно, онда оставку не би подносио и тиме ускратио Србији могућност да има председника док траје тако лоша ситуација која ових дана прети да ескалира у можда и веће сукобе.

Уосталом, шта се то тако драматично догодило у периоду од пре неколико недеља када су расписани сви остали избори, односно зашто већ тада Тадић није одлучио да поднесе оставку? Разлог је више него јасан. Он је пуних месец дана у значајној мери користио ту привилегију што је био председник да медијски себе промовише, чиме је у старту имао далеко већи медијски простор у односу на све остале противкандидате. И ту се види његов крајње нефер однос у овој кампањи, али то га опет може и скупо да кошта, јер народ не цени такву нефер игру.

Суштина је управо у томе. Борис Тадић је све подредио сопственом рејтингу и ових дана се претерано играо државе. Ипак, у тој игри се доста и преиграо, а избори ће му то и показати.

__________
Извор: Видовдан