У јеку изборне кампање политичке странке све чешће злоупотребљавају личне податаке грађана које им из државних база достављају страначки функционери. Од ових злоупотреба не преза већина странака, упркос запрећеним санкцијама и до милион динара, изјавио је у разговору за “Ало!“ Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

20. 04. 2012. Ало!

Родољуб Шабић: Чврсте доказе о злоупотребама, поготово без одговарајућих активности тужилаштва и полиције, тешко је пронаћи

Како је могуће да странке користе државне базе података и на који начин су до њих дошле?
– На челу мање више свих институција код нас се налазе страначки кадрови. Иако је, наравно, њихова обавеза да базе података о личности којима те институције располажу користе искључиво у сврхе ради којих су те базе успостављене, очито је да неки од њих крше ту обавезу и те базе података стављају на располагање разним страначким “активистима“.

Пријавити МУП-у и поверенику
Како грађани треба да поступе уколико доживе злоупотребу?
– То зависи од тога о каквој се конкретно повреди права ради. У зависности од конкретних околности адресе за обраћање, поред Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, могу бити и тужилаштво и МУП.

О којим базама је најчешће реч и који су подаци најчешће злоупотребљени?
– Зависи од случаја до случаја. То могу бити подаци из мноштва разних база података, почевши, на пример, од бирачких спискова преко матичних књига, па до документација здравствених установа и слично.

Које су странке злоупотребљавале податке о грађанима?
– Индиције указују да то чине многе од странака, али је чврсте доказе, поготово без одговарајућих активности тужилаштва и полиције, тешко пронаћи.

Ко је одговоран због злоупотреба личних података на овај начин и хоће ли бити санкционисан?
– Употреба било чијих личних података без његовог пристанка или без изричитог основа у закону је недопуштена и представља кажњив прекршај, под одређеним околностима може бити и кривично дело. Казне из Закона о заштити података о личности су за правна лица од 50.000 до милион динара, а за физичка од 5.000 до 50.000 динара. Наравно, примена тих санкција је ствар надлежних правосудних органа. Морам рећи да се поступци не воде често, да се санкције ретко изричу. Као илустративан пример указао бих на то да је повереник, још пре две године, поводом злоупотребе личних података и фалсификата у поступку избора националних савета националних мањина поднео већи број кривичних пријава, али да нема података да је било који “активиста“ оптужен, а поготово осуђен.

Честитка мртвој ћерки!
Који су најдрастичнији примери злоупотребе података?
– Примера би могло бити много. У управо актуелној кампањи као изузетно непријатан пример издвојио бих случај породице која је примила честитку за пунолетство и стицање бирачког права за кћерку која је преминула пре више година.