ПИСМО РАЗОЧАРАНОГ ЧЛАНА ДС ПРЕДСЕДНИКУ

петак, 30. март 2012, Таблоид

ТАДИЋУ КАДА ОДЕШ И КРАВЕ ЋЕ НАМ СЕ ВРАТИТИ

Живимо у једној несрећној земљи, у којој море људи живи у беди и на ивици животних могућности, без шанси да нађу себи посао, млади без могућности да формирају породицу, а стручни са жељом да ову земљу што пре напусте. Питам се да ли је могуће да, после неспособног и необавештеног Коштунице, наша странка на челу са тобом делује још неспособније и корумпираније.

Ја сам стари члан ДС и један од оних који је у странку ушао са жељом да се једнога дана у Србији створи једно ново друштво, савременије, богатије у коме ће људи бити запослени и у коме ће моћи од рада и плате нормално да живе. Надао сам се да ћемо након десет година патње, ратова у окружењу и на Косову, ући у један мирнији период стабилног живота. Гледао сам на своју странку као на ону која ће довести квалитетне и поштене људе на водеће положаје, који ће донети напредак овој земљи. Демократија је била основа изборног система и рада у странци, па сам мислио да ће тренутак када странка буде на власти, тако изгледати и земља Србија. А шта смо доживели?

Окупио си око себе неке бивше рокере као саветнике, то је сигурно због комплекса који вучеш из младости, јер си им се дивио као познатим момцима из твог комшилука. Док ти ниси постао председник ДС они никад у странку нису ушли, а камоли били њени чланови. А сада су главни! Без њиховог амин не може ништа да се уради. Захваљујући твом тамбурашу Шаперу, Тијанић је и даље први човек Телевизије. А добро знаш да је био медијска припрема Ђинђићевог убиства. Поред тебе нема ниједног старог демократе који је био у Зорановом окружењу, све си их растерао! А сећам се шта сам све Ђинђићу рекао у твоју одбрану, када је хтео да те склони из странке, јер си га нервирао својом неспособношћу. Чинило ми се да си ти један културан, образован и момак из угледне породице. Нажалост, сада знам да сам грдно погрешио! Ти си сујетан, власти незасит и егоцентричан човек. А углед твог оца, „филозофа демократског опредељења“, који се дружио с опозицијом, квари само једно сазнање – радио је за КОС, а дружио се с опозицијом! Да ли су због тога досијеи многих опозиционара прецизно исписани? Да ли је твој успех на политичкој сцени гуран од тих служби? Ко си ти, Борисе Тадићу, ако данас Србија живи бедно као под Милошевићем, само што рата нема, а ти си председник ДС и ове бедне Србије?! Лажеш овај народ о уласку Србије у Европу, пушташ им лажне филмове да сањају лажне снове, а знаш добро да нас тамо неће примити.
Што ниси направио бар један прави потез да овом народу буде боље. Обећавао си 500.000 нових радних места, а за ове две и по године 250.000 их је изгубило посао…

Ни у сну

Доживели смо то да влада на челу са твојим ДС-ом не даје новац универзитетима за основне потребе па им због дугова прете да им исеку струју, укину грејање, оставе смеће пред вратима. Али зато невладине организације плаћате редовно, без закашњења. Универзитет је будућност, а НВО су гробари Србије. Доживесмо и то да Србија нема млека, или мислиш да нама и не треба млеко, а деца се ионако у Србији не рађају. Па нема више Милошевића да га псујемо и пљујемо што нема млека, он је краве клао да храни војску и води ратове. А ти? Можда ове наше краве нису довољно квалитетне за улазак у Европу, а кад тамо уђемо све ћемо нове и квалитетне да запатимо.

Запамти, да би био председник ове Србије, мораш да волиш овај народ, као што пољски или чешки или словачки председник воли свој. Да му створиш бар мало услова да лепше живи! Ако не знаш на кога да се угледаш, угледај се на твог коалиционог партнера Палму. Јесте он некада био криминалац и ратни профитер, али је данас већи патриота од тебе. Брине о свом народу у Јагодини. Како брине? Па када би се ти бринуо о народу у Србији као он о свом у Јагодини, где би нам крај био! Он стимулише рађање у својој општини, а тебе никад нисам чуо да о томе макар причаш, онако за новинаре, бар да глумиш како си већ добро изучио. Читаш ли ти новине? Да ли знаш да сваке недеље нађу неког који је умро од глади и немаштине. У твојој „европској Србији“, како каже твој пријатељ Тијанић.

Нисам могао ни у сну да сањам да ће моја ДС, то јест њени челни људи постати такви лопови. Кренули сте са локалима по Београду, давали сте их у закуп на 99 година, а за то су нови закупци морали на руке да Вам дају од 10.000 до 100.000 евра. Тако сте раскрчмили хиљаде локала! Причали сте да је то новац за странку, а у ствари сте 90 одсто стављали у своје џепове. Распродали сте земљу по Београду, стављајућу милионе евра у своје џепове. А тек лоповлуци у јавним предузећима. Ако икад променим странку, променићу је за ону која изгласа закон и аболира оне који су давали новац, а окриви оне који су га тражили. Е онда ће народ видети какве ће истине испливати на површину, тешко ћете се сакрити!
Када сам деведесетих година ишао по селима агитујући за „ДС и бољу будућност Србије“ све време су нас пратили сумњиви погледи сељака. А толико сам пута чуо оно „сви сте ви исти“, и то ме је вређало као човека. Мислио сам: да ли је могуће да нас ови сељаци виде истим очима као људе Милошевићевог режима. Па ми смо поштени, напредни, овом народу желимо добро. А шта је данас? Данас кад видим вас на власти и сам кажем: „Сви сте ви исти!“ И просто је невероватно колико су ти сељаци увек у праву!

Кад споредни испадне најбољи

Када си изнедрио Јеремића за министра спољних послова, рекао сам: „Па овај није нормалан, где се деца постављају на таква места“. Ја сам са својих 48 година премлад да бих био први човек дипломатије, а овај поставља клинца са непуних 30 година. И још се хвали како је он најмлађи министар дипломатије на свету. Наш народ каже да „чиме се будала поноси, тога се паметан стиди“. Ја сам био у странци један од оних који су критиковали то решење, али су ме пријатељи убедили да не таласам, јер ће мали иначе бити само „Тадићев писмоноша“, али када си покушао да га предложиш за председника владе хтео сам из сопствене коже да искочим.

Тада ми је постало јасно каква ће нам влада бити, кад ти предлажеш за председника владе неког ко нема дана радног искуства. Срећом да смо те спречили, јер су ти за тако „паметан“ предлог леђа окренули и кумови и најближи сарадници. Али видим ја да твоја сујета ради, величаш и уздижеш малог са, наводно, великим успесима у дипломатији и мржњи Запада према њему јер их је предухитрио у дипломатским потезима. Као, мали је руски човек, па Американци инсистирају на томе да га склониш. Па кога ви зајебавате?! Није он студирао на Ломоносову већ на Јејлу. Зна се ко ти га је наметнуо да буде то што јесте. Па га сад величате у очима народа. Од свег зла међу твојим министрима, он испаде најбољи.

И на крају, да замолим све праве демократе, оне које је Тадић, као и мене, направио будалама стварајући нам илузију, да заједно стварамо ново друштво и бољу будућност Србије, да се боре за своје идеале и да отворено пљуну на ову срамоту коју је он навукао на Демократску странку. Тешко да ће од десетак новина, којима ћу послати ово писмо, једна или две да га објаве. И питање је колико ће људи имати шансе да га прочитају. Зато га, молим вас, мејлом пошаљите на што више адреса, не да би сазнали шта ја, тј. ви мислите о Тадићу, већ да сперемо љагу са свог образа, јер ми нисмо ови које данас виде као чланове Демократске странке. Нека ваша паметна деца искористе интернет и упознају што већи број људи са садржајем овог писма и о томе шта праве демократе мисле о данашњој Демократској странци на челу са Тадићем.

Хтео сам ово писмо да потпишем пуним именом, али ме је супруга заклела да то не смем да урадим због ње и наше две ћерке. „Знаш да су осветници, довољно сам пропатила због твоје Демократске странке за време Милошевића, не морам данас и од твојих демократа. Кад си глупи идеалиста, пати сам али немој на децу да ми навлачиш беду, никад се неће запослити“.

И морао сам да одустанем. Зато ме, молим Вас, извините!

Све је у твојој режији

Веровао сам у тебе, и био сам у стању да сваком ко о теби каже лоше – очи ископам. А онда сам први пут на изборној скупштини, када смо бирали потпредседнике странке, доживео слом. Натерали сте нас да уђемо у „собу за гласање“ контролишући нас кога смо заокружили, а да тек онда убацимо гласачке листиће. Чинило ми се да ћу да умрем од срама, сам пред собом. Дали сте нам списак људи које морамо да заокружимо и још ме контролисали да ли сам послушан. Као данас се сећам тог дана! Када сам дошао кући, притисак ми је био 180, а када сам испричао кући шта сам после десет година у странци доживео, моја жена је плакала. Питала ме је: „Да ли за то зна Тадић?“ очекујући да ћу рећи да сигурно не зна! Рекао сам јој: „Наравно да зна, он је режисер свега тога. Режисер нове демократије у Демократској странци“.

Шта сутра, човече

Правдаш се светском кризом! Ти си светски човек, па та криза највише удара тебе. А што криза не удара Пољаке, па Чехе, Словаке, а о Кинезима да и не причамо?! Зато што ви не знате или нећете да направите ништа добро, или сте дошли само да покрадете ово што је остало од НИС-а, Телекома, ЈАТ-а, Галенике… Еј, бруко и срамото! Код мене у селу, у Западној Србији, за сељака који продаје најбољу њиву кажу: „Или је коцкар или пијаница“. А шта си ти, бивши пријатељу мој? Ти си темпирао продају Телекома у предизборној години. Да поделиш пензије сиротињи, исплатиш као држава дугове које сте направили према фирмама у Србији, да потрошиш паре и за после? Хоћеш да створиш слику бољег живота народу Србије, а продајеш им најбољу њиву.

Од чега ће сутра њихова деца да живе – када им ви све продате!

Идентификациони број: 85419Б дс
(доказ по коме ћу се као аутор идентификовати)

________________
Извор: блог Вртлог