Руководилац америчке Агенције за противракетну одбрану генерал Патрик О’Рејли  (Patrick O’Reilly) изјавио је да САД не намеравају да мењају динамику постављања компоненти ПРО у Европи због позиција Русије. По његовим речима, у најскорије време ће почети лоцирање ракетних база у Румунији и Пољској. Ипак, у Вашингтону су, додао је О’Рејли, као и пре спремни на сарадњу с Москвом.

23.04.2012.  Глас Русије

Photo: EPA

На излагањима у сенату, кад је било речи о одобравању још једног у низу буџета агенције генерал је рекао буквално следеће: „Знам да ови планови изазивају незадовољство у Русији, али лично нисам добио било какве инструкције које би ограничавале могућности наших система“.

Како је саопштено, 2013. године САД планирају да за потребе ПРО уложе 7,7 милијарди долара. Значајан део овог износа управо ће бити утрошен за припрему стартних полигиона и изградњу инфраструктуре у Централној Европи.

У Румунији развој свих елемената ЕвроПРО агенција планира да заврши 2015. године, а три године касније пресретачи у потпуности могу бити развијени и на територији Пољске. По речима генерала, у овим земљама ће бити инсталиран нови систем ПРО, који је добио назив Aegis Ashore. У његову основу ући ће модификовани пресретачи морског базирања SM-3 Block IIA. По речима О’Рејлија заједно с комплексима за пресретање циљева на великој висини THAAD и ракетама Patriot ово ће омогућити да се Европа покрије „вишеструким“ штитом који се састоји од три нивоа одбране. Говорећи даље о томе да се, како он каже, „незадовољство“ од стране Русије ни по чему неће одразити на противракетне планове САД шеф агенције је дао изјаву која је звучала прилично чудно. „Они имају средства, – објаснио је сенаторима, – која би за нас била корисна. То су пре свега, велики радари, које користе за заштиту своје територије. Осим тога, сам географски положај Русије – од Европе до Азије – могао би да нам омогући да препознамо опастност у раној фази.“

Што се тиче последње генералове изјаве, војни стручњаци, на пример, уредник новина „Независни војни преглед“, Виктор Литовкин, не крију своју недоумицу.

„Мислим да је О’Рејлијева изјава покушај да се направи добар потез у лошој игри, – каже Литовкин. – Јер исти овај О’Рејли, кад му је пре неколико година руски председник Владимир Путин предлагао да  за праћење Ирана користи Габалинску радиолокациону станицу, рекао је да су руске и америчке станице технички некомпатибилне. А сад је одједном „прогледао“. Чини ми се да пре самита у Чикагу желе да покажу да би било могуће постигнути договор, али је Русија, наводно, тако тврдоглава и не жели да сарађује. Односно, одговорност за погоршање односа између Русије и Запада желе да пребаце на Москву. У ствари, све је обрнуто.“

Поводом предстојећег самита у Чикагу Виктор Литовкин не гаји никакве илузије. Као уосталом, ни други стручњаци. Они су убеђени да до председничких избора у САД не треба очекивати промене америчке позиције. Што се тиче усмених изјава Вашингтона о спремности на сарадњу, у оквиру седнице Савета Русија-НАТО која је ових дана одржана у Бриселу на нивоу министара иностраних послова, шеф руске дипломатије Сергеј Лавров је још једном потврдио да се захтеви Москве о правно обавезујућим гаранцијама за неусмеравање система ЕвроПРО против руског стратешког потенцијала нису променили.

Западни партнери, како говоре чињенице, само „пришивају“ нову поставу на свој противракетни штит. Војни штит може бити и вишеслојан. У политичким преговорима је довољан и други „слој“ да би се говорило о двоструким стандардима. Међутим, и овде таквих слојева има више него довољно.