НАПОМЕНА ФБР РЕДАКЦИЈЕ: Из овог текста се јасно види да хрватски званичници под маском душебрижниства за „истину“ настављју са Туђмановом праксом манипулација и негирања стварног броја жртава у усташким логорима смрти. Они овде наводе цифру од 80 ооо убијених- док сви релевантни историјски показатељи указују на цифру од преко милион жртава. Чак је и немачка окупациона војна команда Вермахта у током Другог светског рата број зверски убијених људи (огромном већином Срба) проценила на близу 900 000. Ми се наравно ограђујемо од таквог садржаја који је преузет са сајта „Вести“. Једино због чега овај чланак заслужује нашу пажњу, јесте чињеница да хрватски званичници и на овакав подмукли начин индиректно и  вероватно „несвесно“ признају властиту манипулацију бројем усташких жртава…

Председник Хрватске Иво Јосиповић изјавио је данас на комеморацији у Јасеновцу поводом 67. годишњице пробоја тог концентрационог логора да се не смеју заборавити ни негирати злочини почињени у њему.

„Заборав и негирање су највеће опасности за демократију, слободу и људскост, и зато не смемо допустити да се заборави оно што је било у Јасеновцу“, рекао је Јосиповић на комеморацији у Спомен подручју Јасеновац, којој је присуствовао цео државни врх Хрватске.
Јосиповић је упозорио да у школским уџбеницима у Хрватској није написана пуна истина о Другом светском рату. Према његовим речима, из трагичних догађаја као што је Јасеновац често ништа није научено, па се изнова јављају покрети, који би опет погазили људскост, слободу и демократију.
Председник Хрватске је, међутим, додао да у Хрватској има „довољно памети и разума“ и да никад више неће проћи фашистичке, нацистичке и усташке идеје.
Премијер Хрватске Зоран Милановић упозорио је да се у Јасеновцу злочин није догађао на мах, као тренутна мржња, већ да је то био дуготрајан процес, и да се убијало плански. Он је додао да треба отворено рећи да су у Јасеновцу највише страдали Срби, а затим и Јевреји, Роми и Хрвати антифашисти.
„Једина застава под коју треба да станемо је она демократске, слободне и праведне Хрватске, отвореног друштва, заједнице свих оних који у њој желе да живе“, поручио је Милановић.
Председник Сабора Борис Шпрем поручио је да нико не може да оспорава жртве јасеновачког логора смрти, о чему најбоље говоре подаци о више од 80.000 убијених, међу којима око 20.000 деце.
На дан пробоја Јасеновца 22. априла 1945. у логору су била 1.073 логораша од којих је 600 кренуло у пробој, а слободу је угледао само 91 логораш. Остали који су остали у логору су убијени и спаљени заједно с логорским објектима.
Истог дана почео је и пробој затвореника дела логора у месту Јасеновац, Кожаре, где је од 167 затвореника њих 11 преживело пробој. У том логору су од августа 1941. до 22. априла 1945. људи убијани због своје верске, националне или идеолошке припадности. У његовом саставу су били логори у Брочицама, Крапју, Јасеновцу и Старој Градишки.
Према најновијим подацима Спомен подручја Јасеновац до сада су прикупљена имена и подаци за око 82.000 жртава. Око укупног броја жртава у логору Јасеновац и даље се воде полемике, па број убијених варира од неколико десетина хиљада до чак милион жртава.