Други српски устанак, рад Паје Јовановића

Полагањем венаца у оквиру спомен-комплекса „Други српски устанак“ у Такову биће обележена 197. годишњица од избијања устанка. Венце ће положити заменик председника Владе Србије и министар унутрашњих послова Ивица Дачић.

У Такову ће данас у подне полагањем венаца у оквиру спомен-комплекса „Други српски устанак“ бити обележена 197. година од избијања Другог српског устанка.

Венце ће положити заменик председника Владе Србије и министар унутрашњих послова Ивица Дачић.

После пропасти Првог српског устанка народ у Србији се нашао у веома тешком положају. Предале су се многе војводе, а власт Сулејман-паше Скопљака није имала милости према побеђенима. Насилно је одузимано оружје, уведен је кулук за оправку градова и путева, утеривани су намети и феудалне обавезе.

Због турског зулума поново су почели појединци да се одмећу у хајдуке, а многе породице биле су принуђене да побегну у преко Саве и Дунава, у некадашњу Аустро-угарску.

Милош Обреновић је био најзначајнија српска личност у Београдском пашалуку, после пада устаничке Србије. Турци су га прво поставили за обор-кнеза Рудничке нахије, а касније га је Сулејман-паша поставио за баш-кнеза Крагујевачке, Рудничке и Чачанске нахије.

Дахијско понашање Турака, насиље, националним угњетавање и економска експлоатација довели су до неколико спонтаних побуна, од којих је најпознатија била Хаџи Проданова буна. Све су угушене у крви.

Милош Обреновић је 23. априла 1815. године на скупу старешина у Такову објавио почетак новог устанка за ослобођење Србије од отоманске власти.

Дипломатским преговорима Милош Обреновић је до краја 1815. године закључио усмени мир са Марашли Али-пашом, којим је признат за врховног српског кнеза.

Он је, мирним путем, 15 година градио аутономију Србије у оквиру Отоманског царства и своју власт у Србији. Порта је аутономију Србије признала хатишерифом 1830. године. (РТС)