Загреб – Католичка црква у Хрватској данас је оштро критиковала власт због одлуке да Сабор више не буде покровитељ комеморације жртвама југословенских партизана с краја Другог светског рата у Блајбургу, у Аустрији, која се одржава 15. маја.

Сисачки бискуп Владо Кошић оценио је да је недавна одлука Сабора очекивана с обзиром на виђење које о Блајбургу имају представници нове власти у Хрватској, али да је то срамотно.

– У блајбуршкој трагедији и крижним путевима које су након ње прошли Хрвати, широм бивше државе страдало је на стотине хиљада људи и власт која не може да одржи комеморацију тим жртвама је однарођена власт – рекао је Кошић новинарима у Загребу, преносе хрватски медији. Он је рекао да „власт која не признање и која пристаје само на једну страну и признаје само једну идеологију – комунистичку и само једне жртве ради оно што није добро за будућност хрватског народа и хрватске земље“.

Председништво Сабора Хрватске одлучило је пре два дана да убудуће неће бити покровитељ комеморацији у Блајгбургу где се одржавала централна манифестација Дана спомена на хрватске жртве у борби за слободу и независност. Финансијски покровитељ биће још ове године, јер је у буџету већ предвидђено пола милиона куна (66.000 евра) за ту манифестацију.

Председник Сабора Борис Шпрем рекао је да владајућа коалиција левог центра сматра да су се на Блајбуршком пољу одвијале „завршне и легитимне борбе између Народноослободилачке војске и тада већ готово поражених Павелићевих снага“, те да је тамо било страдања војника с обе стране, али не и невиних жртава.

– Невиних жртава је било на стратиштима и гробницама кроз Крижни пут и њима треба дати почаст – рекао је Шпрем и додао да ће се кроз расправу настојати утврдити које би место у Хрватској било најбоље за такво обележавање.

Укидање покровитељства комеморације у Блајбургу подржао је и председник Иво Јосиповић.

На подручју Блајбурга маја 1945, после победе југословенске партизанске војске, повукле су се хиљаде војника тзв. НДХ и хрватских цивила, у намери да се предају савезничким снагама али су их оне предале југословенским властима. Мањи део њих убијен је на самом Блајбуршком пољу, док су остали  убијени на тзв. Крижном путу. Број убијених до данас није тачно утврђен, па се зависности од извора креће од 20.000 до чак 500.000.

(Бета)