Једне зимске ноћи 1993. године генерала Бориса Ратникова пробудио је изненадни талас хладноће. Његова супруга није била поред њега. Устао је и на прозорској дасци, поред отвореног прозора, видео женску силуету. Још само секунд, и она би закорачила у празнину. 

19.04.2012.  пише Миодраг Радојчин, за ФБР приредила Б.Диковић

„Ухватио сам је за ноге, повукао назад и разбудио је. Питао сам је: ‘Шта то радиш?’ Она је рекла: Тамо се нешто теби десило и треба да ти помогнем. Ти си ме звао да овуда дођем“.
Искусни обавештајац, упућен у специјалне технике контроле ума, Ратников је одмах позвао оперативну групу и откривено је да је те ноћи, у време када се инцидент десио, у близини његове куће стајао аутомобил амбасаде Сједињених Америчких Држава. Генерал је посумњао да његова супруга није случајно кренула у смрт.
„Вероватно су стали овде, у зону директне видљивости мог прозора. Чиме су деловали – апаратима или мислима, то не можемо да знамо“, изјавио је некадашњи официр КГБ-а, задужен за московску регију.

За руске „Новости“, генерал Борис Ратников, који је од 1991. до 1997. године био саветник у Федералној служби за одбрану, разоткрио је невероватну позадину читавог случаја. Био је то покушај освете специјалних служби Сједињених Америчких Држава, јер је недуго пре тога „провалио“ њихов план да се изазове оружани сукоб између Русије и Кине. Наиме, руски председник Борис Јељцин планирао је 1992. године да посети Јапан и Ратниковљево одељење је открило покушаје да се председников ум „програмира“ и натера га да врати Курилска острва овој далекоисточној земљи.
„Успоставили смо бестелесни контакт на даљину нашег оператера, такозваног „слипера“, са мозгом америчког председника Џорџа Буша старијег и било је јасно да би Кина, чим би вратили Курилска острва Јапанцима, под утицајем америчких агената који су се тада налазили у Централном комитету КП Кине, иницирала оружани конфликт на руској граници“, испричао је Борис Ратников.
„Упутили смо захтев јапанској страни који се односио на поједина питања осигурања безбедности у току председничке посете, али то је био само изговор да се откаже посета Бориса Јељцина Јапану без његове дискредитације“, рекао је Ратников десетак година после догађаја.

Самоубиство под сумњом

Војни коментатор Иван Сафронов, међутим, није био те среће да га неко у последњи час спасе од скока кроз прозор. Он се у ноћи 2. марта 2007. године бацио са трећег спрата московског хотела на Тагањки, без очигледних разлога или поруке зашто то чини. Пошто није било доказа за супротно, његова смрт је званично проглашена самоубиством, али је остала чињеница да је одласком Сафронова многима лакнуло, јер је овај утицајни новинар био на путу да разоткрије илегалну трговину оружјем у коју су, поред руских, били умешани и високи званичници неких страних земаља.
„Постоје обична и ментална хипноза“, каже доктор Константин Коротков, професор физике на Државном техничком универзитету у Санкт Петерсбуругу. „Хипнотизер може да стоји са стране или у суседној соби и спроводи хипнотичку сеансу. Са тачке бестелесног утицаја, најлакше је изазвати смрт падом са прозора, јер инстинкт за самоодржањем може да спречи хипнотисаног да се обеси или пререже себи вене. Али, овде је довољно да хипнотизер убеди човека да се налази, на пример, у приземљу, и фаталан корак ће бити направљен“.

Алексеј Мухин, политички аналитичар и генерални директор Путиновог Центра за политичко информисање, сматра да специјалне службе често користе ову технику:
„Смрти Сафронова претходио је низ бизарних околности. Прво, погоршање хроничних болести. Ово се дешава у време информационо-енергетског утицаја. Изазивање болести са смртоносним исходом може и да не успе, али особа ће бити физички исцрпљена, њена воља биће паралисана тако да чак и слаби хипнотизер може да је наведе да изврши било шта. Затим, овај човек се налазио у изузетно напетој ситуацији, у стању психолошког притиска, када је могао да уради нешто необјашњиво и фатално“.
У питању су, верује се, древне шаманске вештине које су специјалци прилагодили данашњем времену, што је у бившем СССР-у нарочито био случај у другој половини прошлог века, када се у рукама победника нашла архива чувеног Института за окултизам „Аненербе“ (Наслеђе предака), чији рад је контролисао лично Химлер.

Приче о страшним експериментима на људима које је спроводио овај Институт проносиле су се ходницима у току суђења у Нирнбергу, али су сви покушаји да се обелодане били онемогућени. Совјетска страна је, показаће се, у вези са њима имала далекосежне планове.

После рата, испитивања су тајно настављена, првенствено у психијатријским клиникама, да би се развило моћно офанзивно оружје, тврди генерал Борис Ратников, а професор Коротков додаје:
„Усмерена енергија једне лечи, а друге уништава. Радили смо у разним земљама са шаманима који су сачували древну традицију. Није велика тајна да постоје уроци, магије и проклетства који на неки начин утичу на нашу енергију. Снимали смо њихов рад и заиста се појављују измене при усмерењу енергије, како то шамани чине. Ово може да доведе до одлива енергије од срца, односно блокирања микроциркулације, или прилива енергије у срце, све се јасно види на снимцима“.

Чувени експерименти са екстрасензом Нином Кулагином, која је телекинезом померала предмете, били су, по свему судећи, само врх леденог брега, док су војне службе СССР-а у ствари развијале, поред осталог, технику бесконтактне борбе, која је дуго била позната само елитним специјалним снагама.

Ударце наноси – мозак

У специјалном војном кампу за обуку, инструктор показује технику бесконтактне борбе. На снимку се чује: „Опусти се! Опусти се! Тако је. Једва додируј – ето, видиш! Виталик, дај да поновимо још једном. Када пођеш, немој да хваташ руком. Гледај, ја сам опуштен, једва додирујеш и готово. Видиш? И то великом брзином. Осећаш ли то?“
За то време војници, од којих су неки наоружани и ножем, покушавају да нападну свог инструктора, али он лаганим подизањем и покретима руке као да испред себе ствара невидљиви зид на који налећу и падају нападачи.
Мало је познато да је и сам Алексеј Мухин, који се дуго бавио аикидом и медитацијом, овладао овом техником. Тешко је поверовати, али наука је званично потврдила постојање овог феномена. Тачније, да невидљиви ударци долазе из мозга инструктора, из његовог ума. Ово је доказано помоћу електроенцефалографа на којем су научници први пут успели да виде како се тачно формирају невидљиви и разорни сигнали.

Олга Коекина, експерт у Федералном научном клиничком центру Русије за истраживање свести, каже:
„На снимку видимо уобичајени распоред енергије у мозгу човека. Сада она прави енергетски сноп који може бити усмерен ка другом човеку. На крају добијамо нешто као пројектил – зрак који долази из центра мозга и завршава се на средини чела“. Изненађујуће, али савремена наука сматра да су те могућности природно дате свакој особи.

Наталија Петровна Бехтерева, чланица Руске академије наука и стручњак у области истраживања функција мозга, каже:
„Говорите о феномену бесконтактне борбе, зар не? Постоји једноставна вежба. Ако протрљамо руке, овако, и затим ти и ја подигнемо руке, можемо се далеко удаљавати једно од другог, али све време ми смо у контакту. Претпоставимо да тај феномен може бити појачан. Зашто да не?“
Наталија Бехтерева је унука познатог научника Владимира Бехтерева, за којег се верује да је 30-их година прошлог века значајно допринео развоју парапсихолошких истраживања и психотронских оружја у тадашњем Совјетском савезу.

„Иза онога што се поетски назива аура или биопоље, скрива се физика високе енергије. Људско тело, сваки његов орган окружен је високим електромагнетним пољем. Болесни органи имају промењену фреквенцију зрачења. Лечење изгледа једноставно. Довољно је да промените фреквенцију са болесне на здраву и човек је спашен. Заправо, тако како раде екстрасенси, чаробњаци и шамани“, каже Бехтерева.

Свест као лего коцке

Генерал Георгиј Рогозин, својевремено шеф службе која се бринула о безбедности председника Бориса Јељцина, помиње случај с почетка 90-их година, када је ЦИА у једној северноевропској земљи открила руског обавештајца и испитивала га неколико дана.

„Када смо успели да га вратимо кући, постало је јасно да је буквално растурен хипнозом и психотропним агенсима и практично уништен као личност. Прво је дуго чишћена његова крв од психотропа, а затим су се укључили хипнотизери специјалних служби. И поред свега, он је остао „зомби“, човек који није имао представу ко је и шта је“.
Сличним методама стварају се „слипери“, људи чији се мозак у стању дубоке хипнозе програмира заједно са кодом за активирање и по чијем добијању он постаје слепо оруђе за извршавање било каквих наредби које му се пренесу.

„Душа се може не само отворити, него њоме можемо и управљати“, каже Елена Русалкина, директор Психотехнолошког истраживачког института, где се са добровољцима експериментише у циљу утврђивања начина за манипулацију људском подсвешћу. „То је невероватно, али људска свест у рукама научника се показала као дечије лего коцке, којима можете мењати места, и непотребно само одбацити“.

Професор Игор Виторович Смирнов, контроверзни руски научник познат по својим истраживањима контроле ума током совјетске ере, развио је технику психо-сондаже, која се показала веома ефикасном у лечењу неких болести које се сматрају неизлечивим. Непосредно пре своје смрти (2004), професор је признао да је направио ужасно оружје које се може назвати „контролисана промена личности“: „Моје колеге и ја створили смо оружје. Наравно, то је оружје у борби против болести, али мислим да злонамерни ум може да га користи и у друге сврхе – као оружје за уништавање и депресију. Можда. Технички, ово је у принципу могуће“.

У тајним институтима и лабораторијама развијане су не само способности екстрасензорне интелигенције, него и тренутни даљински напади на одабране циљеве.

Своје успехе специјалне службе проверавале су једне на другима. У лето 1996. у Уралском војном округу искрцале су се америчке специјалне службе. То је било међународно такмичење војних специјалних снага. Последњег дана руски инструктор показује чудну, за то време, бесконтактну борбу. Команда је хтела да сазна способности Американаца у том правцу. Инструктор је добио наређење да удари неког од колега из иностранства. Реакција је наступила у следећем месецу. Потпуковник Александар Лавров је путовао аутомобилом. Одједном, пред очима његовог возача створио се вео, његове руке су утрнуле и ауто је ударио у каменолом у близини цесте. Лавров каже:„Позван сам од стране руководства. Они су пратили напад на нас, али нису нас заштитили. Одговорили су да су желели да сазнају како ћемо преживети. Ово је било са једне стране увредљиво, а са друге – врло озбиљно“.

Аналитичар Алексеј Мухин тврди: „Сада смо на прагу стварања новог типа оружја. Нуклеарно, ватрено и хладно оружје одлазе у други план. Ми смо на прагу стварања новог типа оружја – биоенергетског. Главно средство за убијање или пружање безбедности биће сам човек и његове могућности“.

Генерал Борис Ратников коментарише да Русија, Сједињене Америчке Државе и неке друге земље већ имају развијено оружје за вођење психотронског рата, али се устручавају да га користе, јер би они који рукују њиме, па чак и особе које издају наређења, биле у опасности да се разболе, или чак умру!