Брејвиков злочин има прворазредну симболичну вредност.

Масакр на Утоји један је од конкретних облика у коме се појављује деструктивна природа владајућег поретка. Брејвик је аутентични производ савременог капитализма.

Он је један од јуришника „новог светског поретка“ који се заснива на владајућем принципу монополистичког капитализма „Уништи конкуренцију!“.

Најмоћнији амерички и европски капиталистички кругови не крију да је њихов циљ уништење милијарди „прекобројних“.

Колико има „Брејвика“ у НАТО-униформама?

„Проблем“ је у томе што је Брејвик убијао на своју руку. Да је плаћеник НАТО-а који у Авганистану масакрира децу и труднице био би слављен као „борац за демократију“.

Његов злочин указује на то да деструктивни потенцијали капитализма могу да се окрену против друштва у коме се генеришу и да владајући естаблишмент не може да их држи под контролом.

Брејвик је „болестан“ колико и Буш, Клинтон, Блер, Меркелова, Саркози, Обама; колико и власници америчке војне индустрије и војници НАТО-а; колико и стотине хиљада научника који производе најстравичнија средства за масовно уништење; колико и новинари најмоћнијих медијских концерна; колико и капиталистички малограђани који су спремни на најгоре злочине да би заштитили свој потрошачки стандард…

Брејвик је указао на фашистичке потенцијале капиталистичке „демократије“. Он је урадио оно што желе да ураде десетине милиона капиталистичких фанатика широм Европе и Америке.

Он је њихов „херој“.

У Норвешкој се не суди Брејвику, већ се настоји прикрити права природа капитализма.

********************************************************************************************************

Брејвик се у суду дивио српском менталитету

18. април 2012. 16:48 Мондо

„Срби који су се борили и гинули за време НАТО бомбардовања Косова 1999. имали су ‘крсташки’ менталитет коме тежим“, рекао у суду Ослу човек који је убио 77 људи у Норвешкој – Андерс Беринг Брејвик.

Андерс Беринг Брејвик, коме се суди за масакр 77 људи у Норвешкој, одбио је данас да говори о својим контактима с другим екстремним националистима који су довели до оснивања групе „Краљеви темплари“ којој тврди да припада.

„Не желим да се изјасним о томе“, одговорио је Брејвик више пута на упорна питања тужитељке Инге Бејер Енг, преносе светске агенције.

У свом манифесту од 1.500 страница емитованом на дан напада, 33-годишњи десничарски екстремиста навео је да је припадник антиисламске милитантне грипе „Краљеви темплари“, коју је са још три особе основао 2002. у Лондону.

Норвешка полиција никада није успела да докаже постојање те групе.

Брејвик је у обраћању суду у уторак рекао само да је 2001. „случајно“ на интернету ступио у контакт са једном особом и да је тај контакт био окидач за оснивање те групе.

Он је потврдио и да се у Либерији те исте године састао са једним српским екстремним националистом, али је одбио да наведе име те особе и разлоге сусрета.

Како је рекао, име не жели да ода да тај Србин не би био ухапшен.

Ипак, открио је да је тај „милитантни националиста“ био кривично гоњен због „ратних злочина“ јер је – како је казао – „бранио своју земљу од муслимана“.

Норвешка полиција раније је истраживала везе Брејвика са Милорадом Улемеком Легијом, а власти нису сигурне да су се њих двојица засита срела.

Улемеков адвокат је за норвешку телевизију НРК рекао да се његов клијент никада није срео с Брејвиком.

„Кад је Улемек први пут чуо за ту твднују, само се насмејао“, истакао је адвокат Александар Зарић, додајући да Улемек никада није чуо ни за „Витезове темпларе“, на које се Брејвик позива и за које тужилаштво сматра и да не постоји.

Брејвик је на данашњем претресу посебно истакао да су на њега и „Витезове темпларе“ пре свега утицали српски националисти, а не нацисти.

„Не желим да изнесем информације које би могле да доведу до нових хапшења“, казао је он на суђењу.

„Градијан“ у извештају са суђења наводи и да је Брејвик данас изјавио да су његови напади извршени прошлог лета у Норвешкој били инспирисани “српским националистима” и да је покушао да се дистанцира од “десничарског екстремизма старе школе”, какав су пропагирали нацисти.

Приликом подношења доказа током другог дана суђења, Брејвику је постављено питање о филозофији која стоји у позадини његових убилачких чинова, као и о мрежи Витезова Темплара и анти-исламиста, за коју тврди да је 2002. у Лондону учествовао у њеном оснивању.

„Што се тиче идентитета („Витезова Темплара“) суштина је била у покушају да се довољно дистанцира од национал-социјализма, јер је он био огрезао у крви. Да би екстремна десница у будућности могла да превлада у Европи, морало се дистанцирати од идеологије старе школе. Требало је одабрати нов идентитет“, рекао је овај масовни убица.

Према његовим речима, тај идентитет је „делимично био увезен из Србије“.

„Срби који су се борили и гинули за време НАТО бомбардовања Косова 1999. имали су ‘крсташки’ менталитет коме тежим“, рекао је он.

На питање о путу који га је довео до тога да се радикализује, Брејвик је изјавио да је бомбардовање Србије за “милитантне националисте”, попут њега, било “кап која је препунила чашу”.

Питање постојања „Краљева темплара“ кључно је за оцену Брејвиковог психичког стања, односно за одлуку да ли ће он бити послат у затвор или у психијатријску установу.

У наставку исказа, Брејвик је оценио да би праведна пресуда за убиства 77 људи која је починио прошле године требало да буде смртна казна или ослобађајућа пресуда.

Он је рекао да је максимална затворска казна од 21 године, колико је предвиђено норвешким законом, „патетична казна“. У Норвешкој не постоји смртна казна.

Брејвик је рекао да је „веома изненађен“ чињеницом да је преживео дан у којем је извршио нападе.

На питање да ли жели да му суд изрекне смртну казну, Брејвик је одговорио: „Не, али бих то поштовао. Не бих признао казну од 21 године затвора, то је смешно“.

Оптужени данас у судници није био миран као претходних дана и теже се контролисао док је одговарао на питања.

Брејвик је 22. јула 2011. године у центру Осла и пар сати касније у омладинском кампу Радничке партије на оближњем острвцу Утоја убио 77 људи.

Њему је у понедељак у Ослу почело суђење, на којем је признао да је извео нападе, али је одбацио кривичну одговорност, тврдећи да је деловао у самоодбрани.

Брејвик је свој злочин у уторак назвао „најспектакуларнијим политичким нападом који је један националиста починио након Другог светског рата“.