Фејсбук зна све и сећа се свега о својим корисницима – чак и оно што су они лично избрисали са сајта или што је заштићено од спољашњег погледа. Студент правног факултета Универзитета у Бечу Макс Шремс је у оквиру закона ЕУ послао неколико ваљано написаних захтева компанији с молбом да му достави информације о њему самом и као одговор је поштом добио податке о сопственом животу за последње три године на 1200 страница у виду фајла на диску. Али, ко још може добити приступ овим подацима?
Информације су подељене на 57 категорија укључујући религиозне и политичке ставове, све поруке које су икад послате или које је икад добио корисник – у принципу, апсолутно све, чак и оно што је било избрисано и што је самом кориснику недоступно у обичном режиму. Наизглед, човек би могао да се обрадује – моћи ће да нађе фотографију коју је грешком избрисао или телефон који није записао. Ипак, овакво свезнање има и наличје. Као прво, потоје ствари које човек жели да заборави, укључујући и оне који су биле једноставно грешка. Као друго, овакве информације се могу достављати на захтев органа за очување реда – и како човек да зна, шта ако још неко убеди администратора социјалне мреже, на пример, уз помоћ незаконитих радњи или путем преваре да му да нечије личне податке?
Очигледно, ова размишљања су и наљутила Макса који је направио свој сопствени сајт „Европа против Фејсбука“, где објављује инструкције о томе како да човек добије свој досије у друштвеној мрежи. Истина, млади правник нема план за даље активности – како да се бори за неприкосновеност приватног живота.

Притом се Фејсбук подвргава оштрој критици због, наизглед, потпуно супротне политике. Један од оснивача IT-гиганта Гугл Сергеј Брин негодовао је због тога што социјална мрежа, исто као и многи прилози Apple превише ограничавају могућности корисника: „Много тога се може изгубити, на пример, све информације у прилозима – оне су данас недоступне људима који траже податке преко претраживача.“ Разуме се, мотив критике је врло провидан – то смањује ефикасност чеда самог Брина, што не може да га обрадује. У интервјуу за „Глас Русије“ руководилац правца конкурентске обавештајне службе компаније „Дијалог-наука“ Андреј Масалович је такође истакао:
„Фејсбук прикупља огроман број личних података како би формирао слојеве онога што корисници воле и утицао на њих. Гугл критикује Фејсбук и Apple, због наводно претеране затворености, а заправо, због тога што прикупљају податке о корисницима, а не деле их с Гуглом. А заједно критикују Иран и Саудијску Арабију који покушавају да затворе сопствени интернет направивши аналог кинеског модела за контролисање информација унутар земље. У ствари, овде се не ради о питању отворености, већ о томе да се власти Ирана и Саудијске Арабије плаше туђег утицаја и покушавају да се заштите од њега.“
„Велики брат“ у облику државе мало пажње обраћа на корпортивна трвења унутар корпорација, радећи само у сопственим интересима. Истина, понекад на штету обичних грађана. Тако се у САД на захтев полиције појвио доступан досије Фејсбука о једном кориснику. Досије садржи 71 страницу с пуним списком радњи корисника социјалне мреже, укључујући и фотографије које су поставили његови пријатељи. Разуме се, све је приписано паду система за заштиту личних података, али они који сматрају да човек може да има своје тајне треба да вежба меморију, а не да се ослања на високе технологије.