На нишану: Пробуди се, нешто се дешава, и наша се судбина решава

Николићева странка има само два човека! Њега и Вучића. Сви остали су присутни грађани. Професори универзитета, научници, академици, угледни људи су у СН-у пожељни само као присутни грађани, посматрачи, али нису пожељни у страначким органима! Нико ко мисли својом главом није добродошао у овој странци. Нико од грађана не зна ко је трећи човек у СНС-у? Да ли једна партија може да почива на расположењу двојице људи? И да ли та партија може и треба да поведе грађане против актуелне диктатуре Бориса Тадића.

17.04.2012. извор: Таблоид, пишу: Милован Бркић и Милан Гламочанин

Делегација Српске напредне странке, коју је предводио Томислав Николић, предала је у четвртак 13. јануара у Дому Народне скупштине петицију са потписима 304.000 грађана којом се тражи промена Устава.

Након предаје потписа Томислав Николић рекао је да ће напредњаци иницирати заказивање ванредне седнице Парламента на којој би било речи о тој иницијативи, и оценио да ће тај захтев подржати све странке које желе промене у Србији.

Николић је рекао да се иницијативи да се број посланика смањи са 250 на 150 прикључила Нова Србија, а да ће ускоро бити одржани и разговори са представницима ДСС-а, као и са свима који „не желе да администрација поједе цео буџет“. Поред смањења броја посланика, предлог уставних промена садржи и укидање функција државних секретара, као и смањење броја министарстава на 12-15 ресора.

Вреди пренети речи господина Николића изговорене приликом предаје иницијативе његове партије.

Лидер СНС-а рекао је да је та партија спремна да разговара и о могућностима да се Устав промени и у неким другим деловима, попут оног који би омогућио да се локалним самоуправама дају веће ингеренције, али је додао да је регионализација „измишљена како би Млађан Динкић добио странку“.

„У нама не треба да траже партнера за промену преамбуле Устава или да Динкић добије регионализацију Србије, па да сиромашни региони остану сиромашни, а да они богати могу одмах да сарађују са Европом“, рекао је он.

Говорећи о намери СНС-а да промени систем у Србији, Николић је казао да су следеће на реду „стотине агенција које су основали досовци“, као и озбиљно разматрање процедура по којима се обављају јавне набавке. Он је оценио да је питање јавних набавки веома значајно и да се према проценама представника међународне заједнице у Србији украде четвртина укупне суме која се издваја за те намене.

Председник „напредњака“ је додао да је смањење броја посланика својевремено предлагала Демократска странка, али да на том плану ништа није урађено, због чега су некоректне изјаве из те партије које акцију СНС-а називају популистичком.

„Странка која је народу обећала 1.000 евра од акција да би њен председник победио на председничким изборима свакако не може никога да оптужује за популизам“, рекао је Николић.

Служење диктаторима

У даљем тексту покушаћемо да објаснимо стварне разлоге и мотиве господина Томислава Николића и његовог заменика Александра Вучића да “мењају Устав Србије“!

У време када и режим признаје да више од 650 хиљада грађана Србије живи испод границе сиромаштва, док нам болнице личе на кланице, њиве остају непооране, села пусте, а амбари су пуни неоткупљеног кукуруза и пшенице; род воћа лежи по воћњацима, а увозимо стотине тона јабука из иностранства; док половина радно способног становништва нема посла, а многи губе ионако мизерне плате, Томислав Николић и Александар Вучић, власници Српске напредне странке, по ко зна који пут крећу у заједнички злочиначки подухват спасавања диктатуре и уништења националних интереса.

Већина грађана Србије дотакла је дно живота. Осим што су остали без наде да ће им се у догледно време пружити шанса да се запосле, да децу пошаљу на школовање, или да се лече у модерним здравственим установама, грађани су свесни и да су у Србији урушене и све институције на којима почива једна демократска држава. Реформама правосудног система створени су партијско судство и тужилаштво, а полиција, на чијем је челу Милорад Вељовић, подгузна је мува српског диктатора Бориса Тадића, приватна оружана сила банде председника Србије. Министар одбране разбио је Војску Србије и опљачкао њену имовину, распродао наоружање, и данас Србија делује као небрањена територија! Медијски закони довели су до информативног мрака који се надвио на Србијом од када је Борис Тадић постао њен председник.

И док српски диктатор вида ране на Војно-медицинској академији или у некој војној болници у САД, а његова партија се тресе од унутрашњих раздора и битке за Тадићев престо, двојац Николић-Вучић, руковођен похлепом за новцем и поданичком психологијом, а и преузетом обавезом да раде за рачун диктатора Бориса Тадића, на јадан и провидан начин покушава да нагомилани бес грађана Србије према власти каналише и контролише, уверен да их поново, по ко зна који пут, може превести жедне преко воде.

Милиони грађана очекују да Српска напредна странка крене у рушење диктатуре и злочиначке власти коју предводи председник Борис Тадић.

Представљајући се, тобож, као противници режима, Томислав Николић и Александар Вучић основали су, по препоруци из Вашингтона, нову партију, са сатртим људима, са циљем да у догледној будућности, свим средствима, руше деспотију Бориса Тадића.

Уверени да су они већи католици од папе, Николић и Вучић почели су поново да симулирају опозиционаре, смејући се у себи наивности оних који од њих очекују било шта, а поготову да буду предводници побуне у Србији. Њихова политичка каријера је заснована на сталном служењу властима и кокетирању са диктаторима, почев од Слободана Милошевића, до Бориса Тадића. За велики новац, наравно.

Сумњиво самоубиство

Српска напредна странка, знају упућени, а и грађанима то постаје јасно, основана је и уз благослов Бориса Тадића! Најамник је ограничен најамнином, стара је Марксова мисао. СНС је, уз подршку Демократске странке, добила у Народној скупштини Србије своју посланичку групу, иако није учествовала на изборима! То се, сигурно, није могло десити без дозволе диктатора Бориса Тадића, и без претходног договора са њим. А тај договор је морао садржати и обавезу да ова партија и њени лидери свирају по његовој музици!

Упућеној јавности позната су ранија “пословања“ Томислава Николића и Александра Вучића са кликом Бориса Тадића.

Уочи избора за председника Србије у јуну 2004. године, који су одржани након истека мандата Милану Милутиновићу, службено је саопштено да је Борис Тадић у другом кругу победио противкандидата Томислава Николића! У првом изборном кругу Тадић је имао мање гласова од Томислава Николића!

Ранко Тадић, рођак Бориса Тадића, који је био упућен у све тајне на Двору, умро је 28. јуна прошле године. Он је заједно са Радославом Лукићем Лулетом, бившим помоћником Јовице Станишића, годинама имао заједнички посао, а бавили су се, између осталог, и прислушкивањем телефонских разговора људи из државног врха. Како је саопштено, његов ортак Луле је почетком прошле године извршио самоубиство, мада се у његову самоубилачку смрт и јавно сумњало.

Према документацији покојног Ранка Тадића, великог човека и патриоте, описано је и пословање Томислава Николића и Александра Вучића са људима са Двора.

Да би “изгубио“ изборе за председника Србије, Николић је тражио и добио 20 милиона евра у кешу! Велика количина новца уплаћена је и на његове рачуне у иностранству.

Два сата након затварања гласачких кутија, Томислав Николић је изјавио да је изгубио изборе и да честита Борису Тадићу! Разлика у гласовима, и према службеном саопштењу, није била велика, мада су у изборном штрабу Српске радикалне странке били свесни да је Николић био победник!

Томислав Николић је и по други пут изгубио на председничким изборима од истог противкандидата – Бориса Тадића, под, за јавност, још сумњивијим околностима. Иако је Тадић у свом лудилу и под дејством наркотика током изборне кампање изјављивао да ће Србија нестати ако победи Николић, победа његовог противкандидата била је извесна. Грађани су углавном гласали против Бориса Тадића заокружујући редни број испред Николића.

Након што је примио огромну суму новца, Томислав Николић је пристао да опет изгуби изборе. Тадићу је, могло би се рећи, први честитао његов противкандидат Томислав Николић. Он је, уз честитке, Тадићу рекао и да је разлика у броју гласова мала, али и навео да „неће одустати од своје политичке борбе“.

Председник је државна тајна

Када је реч о бројевима, детаље је тада саопштио извршни директор Центра за слободне изборе и демократију Зоран Лучић, који је изјавио да се, на основу 100 одсто обрађеног узорка, може рећи да је на председничким изборима у Србији победио Борис Тадић, са 50,5 одсто освојених гласова.

Чим је, негде око 22 сата, дакле два сата по затварању гласачких кутија, саопштио да је изгубио изборе, Николић је отказао славље за које је био припремљен и печени во, позивајући присталице да се “мирно и достојанствено разиђу и у поразу“.

Тако је Николић, по други пут, утро пут “европској диктатури Бориса Тадића“, који је потом погазио Устав Србије, сву власт узео у своје руке и наставио да немилице пељеши Србију, урушава њене институције и сатире националне интересе.

Да подсетимо, за више од шест година своје деспотије, Тадић је за себе приграбио више од две милијарде евра, колико његово богатство процењују стране обавештајне службе, које прате токове новца.

Покушавајући да се допадне “својом лепотом и шармом“ и прикаже као европски политичар и лидер у региону (његов претходник Милошевић је словио као фактор мира и безбедности на Балкану), Тадић је све више личио на председника Хрватске, а све мање на српског. Кокетирајући са државним руководством Турске, Азербејџана, Либије (озбиљније државе су га се клониле да не упрља њихово тло и руке њихових државника), Тадић је Србију довео на најниже гране. Она је данас најсиромашније држава у Европи, са најнижим платама, највећом стопом незапослености, најстаријим становништвом, најболеснијом нацијом, најкорумпиранијом државном влашћу… Куда овај лудак и пробисвет прође, трава више не расте.

Данас је господин Тадић на лошем гласу у Србији. Тешко је болестан. Пропагандна машинерија око његовог кабинета представљала га је као младог, лепог, здравог, само што не полети.

Ипак, његово лудило избија на светлост дана. Реч је о тешком психопати, који је редовно тукао своје жене. За два мандата на прсте једне руке може се набројати његово појављивање са својом још увек званичном супругом Татјаном Родић, која се са своје две ћерке одавно иселила из резиденције у Лацковићевој у коју се њен муж уселио још док је био министар одбране, тако што је из куће у лудницу сместио две сестре које су биле власнице куће. Она се са ћеркама преселила код својих родитеља у Земун, код иначе мирних и поштених људи, који су, обоје, учесници рата. Од прве супруге Веселинке Заставниковић Борис се развео још 1997. године, када га је затекла како блудничи са својим учеником у њиховом стану! Веселинка се потом замонашила, а убила се претпрошле године. Уверен да је владика Артемије дошао у посед њеног опроштајног писма, Тадић је наредио да га истерају из цркве, што је олош из Српске православне цркве и учинила. Против Артемијевих сарадника покренут је лажни кривични поступак због наводних финансијских малверзација. Монаха Симеона Виловског Грчка је одбила да изручи, а директора једне грађевинске фирме, након једногодишњег притвора, суд у Београду ослободио је одговорности. Болесни Тадић, попут кнеза Милана, управља и Српском православном црквом, након смрти патријарха Павла.

О, Боже, колико је Тадић опељешио Србију. Блиндирани аутомобили за њега, за његове сараднике у кабинету, летовања, путовања. Колики је стварни буџет председника Србије, то је државна тајна.

И, коначно, дође и крај Тадићевом лудилу. Након распусног живота, овај импотентни средњошколски професор психологије суочио се са тужном стварношћу. Његово обезбеђење морало је да “решава“ случајеве десетине девојака које су биле подвођене тиранину, а које је он, након демонстрације своје полне немоћи, крвнички пребијао. Исто толико и младића добијало је тешке батине након полног односа са Борисом. Иако од детињства нарушеног здравља, Борис је шмркао коку, кажу у већим количинама, што је дориносило погоршању његове болести (лупус). Пре две године Тадић се лечио у једној америчкој војној болници, где је установљено да има и сиду. Једном месечно на ВМА Тадићу у највећој тајности мењају крв. Али, у цара Тројана козје уши.

Најближи сарадници Бориса Тадића знају да је при крају живота. Председнику су одсекли прсте на левој нози, и болест је у прогресији. Он се не појављује, не обраћа се јавности из болничког кревета, што би било нормално и људски разумљиво сваком грађанину.

Упућени мисле да Тадић више и не управља својим поступцима, већ да извршава налоге свог окружења.

Нема ту шта да се мисли

У тренутку, дакле, када је Демократска странка пред распадом, када се очекује да са својим фракцијама из ње изађу Вук Јеремић, Драган Шутановац и Бојан Пајтић, као спасилац се јавља Тома Николић! Он и његова СНС сада траже промену Устава Србије, односно смањивање броја посланика и изгласавање изборног система у којем би могле да у Парламент уђу само Демократска странка и СНС. Овим пројектом Николић има задатак да спречи цепање Демократске странке, јер отцепљене фракције не би могле, по Николићевом предлогу изборног закона, ући у Парламент!

Ко то, онда, руководи Демократском странком?

Заменик председника СНС-а Александар Вучић признао је, након изјаве Ивице Дачића, да је пријатељ са Миодрагом Ракићем, шефом кабинета Бориса Тадића! Објаснио је да је пријатељ са Ракићем од када га је пре четири године са њим упознао Александар Никитовић, бивши шеф кабинета Војислава Коштунице, са којим више није пријатељ. Вучић није са Ракићем ни школски друг ни пословни сарадник, али је то велико пријатељство, признао је. Господин Вучић није признао да је у великом пријатељству и бизнису и са Тадићевим сарадницима Срђаном Шапером, Драганом Ђиласом, Душаном Елезовићем (председником Покрајинског одбора ДС-а у Новом Саду), Бојаном Пајтићем… Из листинга Вучићевих разговора са поменутом господом може се закључити да је господин Вучић високи функционер ДС-а, а не Српске напредне странке, са чијим функционерима неупоредиво мање комуницира!

Миодраг Ракић је, тврде упућени, сива еминенција Тадићеве власти. Као шеф кабинета постављен је и за секретара Савета за националну безбедност. Овај нестатусни чиновник води Тадићев бизнис. Рекетира бизнисмене и директоре банака, јавних предузећа, фондова.

Господин Ракић је такође тешко болестан. У САД је лечен и због малигног тумора извађени су му тестиси, али се, кажу упућени, болест, на жалост, пренела на плућа, и са лошом је прогнозом. Ракић у Тадићевом одсуству вуче све конце. А са Вучићем је необично близак, и пријатељи су!

Инсистирајући на промени Устава, Николић је јасно показао да не жели савезнике у борби за рушење диктатуре. У ствари, осим Веље Илића, он и Вучић и немају савезника. Нити их желе, јер такав задатак имају од Миодрага Ракића и Бориса Тадића.

Залажући се за двостраначки политички систем, какав је, рецимо, у САД, Николић зна да на тај начин одржава (у политичком) животу и себе и Тадића. Његова странка, у ствари, има само два човека! Он и Вучић. Сви остали су присутни грађани. Професори универзитета, научници, академици, угледни људи су у СН-у пожељни само као присутни грађани, посматрачи, али нису пожељни у страначким органима! Нико ко мисли својом главом није добродошао у овој странци. Нико од грађана не зна ко је трећи човек у СНС-у. Да ли једна партија може да почива на расположењу двојице људи?

Од ничега нема нечега

Култ непожељности трећег човека Александар Вучић, по задатку Тадићевог кабинета, пажљиво одржава.

Ни СНС ни ДС нису грађанске партије, нити су уопште структурисане као политичке странке, са јасним циљевима и мехнизмима који осигуравају спровођење страначке политике и демократски поступак у одлучивању и дефинисању политике. Демократска странка је последњих година након смрти Зорана Ђинђића постала приватна партија Бориса Тадића. За разлику од СНС-а, у ДС-у видљиво постоје изражене фракције и интересне групе, које, међутим, служе под Тадићевом капом. У недостатку демократских институција, које би могле да осигурају функционисање двопартијског система, јасно је да Томислав Николић на све начине жели да осигура континуитет Тадићеве деспотије, или не дај Боже, своје!

Први закон света гласи да од нечега бива нешто, од ничега ништа. Може ли се, онда, од једне нуле, направити прелазна оцена? То је могуће само у математици, али изгледа не и у случају Томислава Николића!

Када би руководство СНС-а позвало чланство и грађане и наложило својим градским и општинским одборима да у исто време организују протесте, да их потом претвара у свакодневне, власт би се сама од себе урушила. Али…

Томислав Николић попут папагаја уверава јавност, а тиме и Бориса Тадића, који не жели да га прима, да СНС никада неће рушити власт на улицама! Господин Николић је барем искрен. Њега не занима власт, већ да служи власти. Он је тај занат испекао, и не каје се. Скупо је своје служење власти наплатио. Додуше, није то пара коју имају Тадићеви следбеници, али за једну ништарију попут грађевинског техничара из Крагујевца, то је велика говеђа глава.

Када је одлучио да се одвоји од Српске радикалне странке, господин Николић је рекао: „Познато је да ја могу дуго да трпим, да сам одан човек, али ово што тражи господин Шешељ, то је више неподношљиво“.

Војислав Шешељ је прек, плаховит, осион, често мења уверења и расположења, али је плаћао свог кума Томислава.

Борис Тадић је луђи, али умилнији, и много боље плаћа, а мање тражи. Ваљда је тај договор, да вечно, или колико год може, служи Борису Тадићу, при срцу Томиславу Николићу.

За 5. фебруар човек који тврди да никада неће рушити власт на улицама, макар сви грађани помрли од глади, заказао је митинг у Београду, на којем ће тражити ванредне изборе! Наравно, и он сам зна да их власт неће дозволити, без великог притиска. Зато ће и његов протест бити ново бацање прашине у очи и одрађивање најамнине.
Волели бисмо да нисмо у праву. Радовало би нас да се Николић и Вучић усправе и да тог 5. фебруара буде дан када су магарци рикнули као лавови. Али, мрка капа. Будући да потписани аутори добро познају двојицу прозваних (Николића и Вучића), остаје нам да им поручимо: „Опростите нам, ако можете, говорили смо истину“.

ПРВА награда – Мухамед Ђерлек 2008., на 41. конкурсу новинске карикатуре “Пјер”

Тадићеви подржавају

Министар унутрашњих послова и потпредседник владе Ивица Дачић изјавио је да неће подржати измену Устава, али се неће противити реконструкцији Владе, која је по његовом мишљењу требало још давно да се догоди.

„Немам намеру да подржавам промене изборног закона или промене Устава да бих помогао ДС-у и СНС-у да створе двостраначку Србију“, рекао је Дачић гостујући у емисији „Сведок“ на РТС-у.

Други потпредседник Владе, задужен за европске интеграције, Божидар Ђелић, оценио је да је двопартијски систем најбоље решење за Србију на дужи рок!

„Томе ће се успротивити мање партије, али неминовно идемо ка концентрацији на српској политичкој сцени. Са већим партијама, које одговарају веома широком бирачком телу, биће и мање популизма, нереалних обећања и инструментализације у корист неких тајкуна или страних земаља“, казао је он.

Ђелић, који је и члан Политичког савета Демократске странке, додао је да су тренутни односи између ДС-а и странке Г17 плус „најскладнији“, наглашавајући да су „коалиције ипак коалиције“. Према његовим речима у 2011. години не би требало очекивати превремене изборе.

„Опозиција може да скупља потписе на улици, али су једино релеватни потписи 126 посланика, колико је потребно да би се Влада оборила“, објаснио је Ђелић.

НАПОМЕНА: ТЕКСТ ОБЈАВЉЕН ПОЧЕТКОМ ОВЕ ГОДИНЕ НАЛАЗИ СЕ НА ЛИНКУ: http://www.magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=224&cl=05

Ликови и сенке – Чиниш ‘волико

пише: Милован Бркић

На Ђурђевдан, пред поноћ, из уста председника Републичке изборне комисије сазнаћемо да је Србија добила новог председника – Томислава Николића.

У дугој историји Србије ово је прва прилика да неко буде изабран на тако важну функцију, а да је не претвори у царски положај, јер по Уставу, она је церемонијална, није много важна, али је управо зато и најодговорнија. И пред Богом и пред грађанима.

Нови председник Србије наследиће празну касу, огромне дугове, разорену привреду, опљачкане болнице, разорене школе, напуштена села, згажену војску, полицију у ритама, два милиона незапослених, пет милиона гладних грађана…

Ако већ истог дана не позове своје партијске следбенике да се врате раду, да на најодговорније функције у држави дођу најстручнији, ако се ослободи сујете својих сарадника и одмах састави владу која ће истог дана позвати јавна тужилаштва да испуњавају своју уставну обавезу, да пред суд изведе најмање две хиљаде оних чије хапшење и процесуирање тражи међународна заједница, нови председник пашће на испиту, а Србија ће, оружјем, морати да се ратосиља и њега и оних које је наследио.

Неколико стотина најбољих српских новинара остало је без посла, а на њихова места дошле су гологузе девојке, спремне да се нагузе, да величају све пљачке својих господара. Неман звана Борис Тадић трудила се из петних жила да нам рециклира историју, да нас представи као генетске злочинце, да се у наше име извињава, опрашта, плаћа…

Сваки грађанин који је гласао за Томислава Николића зна да он истог дана не може да повећа пензије или преко ноћи запосли децу, унуке… Али, сви грађани од њега очекују да ће им, већ првим обраћањем, вратити наду да ће они који су их пљачкали све ове дуге године, који су их понижавали и терали у смрт бити приведени правди и закону.

Очекивања грађана су, дакле, велика…

….Ако и окружење Томислава Николића прерасте у јато птица грабљивца, ако почну да од поражених наплаћују заштиту, Србија ће нестати. Верујем да та слика нестајања једног народа и државе лебди и пред очима новог председника. А нови председник може да учини историјски подухват – да нам говори истину, да не краде, да никакву крађу и привилегију не омогући својим сарадницима, ни коалиционим партнерима. Све остало што учини било би преко наших очекивања. У историји Србије остају само они који су је дизали са колена.

http://www.magazin-tabloid.com/casopis/index.php?id=06&br=256&cl=04