ПЕТАР ИСКЕНДЕРОВ: ПРИПРЕМА ЛИ СЕ ВОЈНА АКЦИЈА ПРОТИВ СРБА НА СЕВЕРУ КОСОВА

понедељак, 16 април 2012 13:19

Уколико Запад не добије од Тадића прећутну сагласност за такву операцију – на северу Косова ће опет да се лије српска крв.

Како се приближава 6. мај, дан за редовне парламентарне и ванредне председничке изборе у Србији, све се више заплиће интрига око њих. Она се директно тиче не само странки и покрета који ће учествовати на њима већ и косовских Срба, којима је власт Србије фактички одузела право а тиме и могућност да обаве своју уставну дужност. Разлог који је наведен за помањкање жеље званичног Београда да својим суграђанима дозволи прилажење гласачким кутијама је – брига за њихову безбедност.

„Организовање локалних избора у ситуацији када постоји незадовољство и Приштине и великог дела међународне заједнице, као и немање подршке Мисије УН на Косову, повезано је са озбиљним ризицима“, тим речима београдске „Вечерње новости“, позивајући се на своје изворе, формулишу мишљење владе Србије. „Избори се организују у складу са Уставом и законима Србије, али ми морамо да обратимо пажњу на специфичну ситуацију у локалу и на све околности које су у игри против нас“, то више није мишљење анонимног извора, већ сасвим конкретног српског министра за послове Косова и Метохије Горана Богдановића. 1)

Мада је министар одмах после тога прекорио представништва УН и Европске уније у Србији због тога што не предузимају организацију избора, те тако не желе да гарантују безбедност српским бирачима у покрајини – јасно је да под „околностима“ које онемогућавају изборе влада подразумева нешто сасвим друго.

ТАДИЋ НЕ БРИНЕ О КОСОВУ, ВЕЋ О СЕБИ

Пре свега, тешко да ћемо претерати ако кажемо да се у овом случају владајућа коалиција брине пре свега о себи. Јер Срби са Косова традиционално гласају за водеће опозиционе партије – за Српску радикалну странку Војислава Шешеља и Демократску странку Србије Војислава Коштунице. А у условима садашњег друштвено-политичког раскола у Србији судбину избора ће решавати једноцифрене бројке у укупном добијеном проценту гласова сваког кандидата. Тако је било и на изборима 2008. године, када је председник Борис Тадић морао да направи максималне напоре (и формалне и неформалне) како би у Народној скупштини обезбедио очување већине коалицији на чијем је челу његова Демократска странка. Очигледно је да је то искуство сада натерало владу Србије да фактички остави више од сто хиљада косовских Срба са оне стране границе српског државног простора и тако, уосталом, прекрши и Устав, према коме Косово представља „саставни део територије Србије“. 2) Односи међу лидерима косовских Срба и београдских власти су се прошле године озбиљно погоршали због врло сумњивих споразума које је владина делегација потписала са властима из Приштине. Зато владајућа коалиција не гаји илузије о сопственој популарности на Косову. Одатле и тежња да се уједињени и опозициони електорат одсече.

Битно је да је право Србије да организује изборе на територији Косова сасвим у складу не само са уставом земље већ и са резолуцијом Савета безбедности УН бр. 1244 од 10. јуна 1999. године. Документ СБ УН конкретно даје Косову „суштинску аутономију“, која у потпуности подржава принцип суверенитета и територијалне целовитости Савезне Републике Југославије и осталих земаља у региону“. 3) Исте су норме прописане и у одлукама које су преко канцеларије шефа Мисије УН за послове привремене администрације на Косову доношене од 1999. године. Међутим, то не смета садашњим српским властима да се у ствари солидаришу са њиховим приштинским „колегама“ по питању (не)учествовања косовских Срба у општим изборима, који се већ увелико припремају.

Други фактор који тера власт Србије да се заиста сама одрекне организовања избора у деловима Косова које насељавају Срби је позиција Запада, конкретно вођства Европске уније. Додељивање Србији статуса званичног кандидата за пријем у ЕУ почетком марта тера Тадића и његову околину да по косовском питању наступа још „деликатније“ него што је то било претходних месеци. Јер Брисел у сваком тренутку може да сторнира своју одлуку, а то би сахранило главну предизборну паролу Демократске странке и председника лично, који су европске интеграције Србије прогласили за кључну тачку својих предизборних програма.

Међутим, договарање власти у Београду са Приштином и Бриселом о Косову носи косовским Србима још већу претњу него што је њихово пребацивање са оне стране границе свесрпског политичког простора. Управо у самом јеку садашње предизборне кампање косовска влада Хашима Тачија убацила је нов „пробни балон“ сигнализовањем и Србима и међународним представницима да је спремна да направи нову операцију својих снага против косовских Срба и њихових институција. „Акција, слична оној која је извршена 25. јула, ће бити неопходна влади Косова иако неће бити вршена драге воље“, изјавио је 11. априла у интервјуу ТВ станици КТВ вицепремијер и Тачијева десна рука Хајредин Кучи. Он је наговестио да је „мисија ЕУ по закону обавезна да врши свој мандат и да на северу земље заведе закон“. Изговорио је и да ће у супротном Приштина да делује самостално. „Како је у вези с тим подвукла „Коха диторе“, приштинске новине на албанском језику, Кучи је „анонсирао још један 25. јул“. Према тим новинама, исто мишљење је дао и шеф Скупштине Косова Јакуп Краснићи, који је изјавио да би у областима на северу Косова „безбедност требало да обезбеђују косовске институције“. 4)

ШТА ЋЕ УРАДИТИ БЕОГРАД

Још провокативнијом изјавом наступио је градоначелник албанског дела Косовске Митровице Авни Кастрати, који је Албанце са севера Косова позвао да се наоружају против Срба“. Према новинама „Косова сот“, на улицама града јужно од Ибра појављују се нови Албанци наоружани до зуба који не крију своје намере. 5) Мада су политички лидери Косова формално осудили позив косовског градоначелника, оно што се дешава превише подсећа на сценарио према коме су сви главни фактори косовске политичке сцене већ играли. Циљ тог сценарија је да се обезбеди пропагандна прикривеност (између осталог и у очима представника ЕУ и НАТО) насилне операције против Срба као јединог средства да се ни једној од страна не дозволи развој догађаја који неће бити могуће контролисати. У наведени сценарио се добро уклапа и позив лидера опозиционог косовског покрета Самоопредељење Албина Куртија да се на северу земље уведе ванредно стање. 6)

Једини фактор који још увек нису у стању да претпоставе ни у Приштини ни у Бриселу је могућа реакција самих Срба и – најважније – српских бирача. Јер наведена операција може да подрије предизборне позиције Тадића и Демократске странке тако што ће их натерати да некако реагују на оно што се дешава. И, према томе, развој догађаја може да крене у два правца. Ако западни тутори Косова не буду хтели да ризикују тиме што ће београдским властима да направе медвеђу услугу – војна операција ће бити одложена на период који ће Бриселу, Вашингтону и Приштини више одговарати. У том случају, уколико западне дипломате успеју да преко тајних преговора добију од председника Србије и њене владе прећутну сагласност за такву операцију – на северу Косова ће опет да се лије српска крв.

_________

Примедбе:

1) Večernje novosti, 31.03.2012.

2) Constitution of the Republic of Serbia. Belgrade, 2006. P.2.

3) http://daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N99/172/89/PDF/N9917289.pdf?OpenElement

4) Koha Ditore, 12.04.2012

5) Kosova Sot, 12.04.2012

6) Koha Ditore, 13.04.2012

Fond strateške kulture