Васкрс на северу Косова и Метохије

16.04.2012. Косовска Митровица

Дан идаље успорен. Нема уобичајне гужве, само тиха досада слатког укуса празника. Овде празничаре морамо поделити на 4 групе.

• Први би били верници СПЦ који не прихватају незакониту одлуку Синода да им отера канонског владику Артемија и доведе Теодосија. Они су Васкрс прославили у катакомбној цркви св. Саве у Жеровници и св. Архангела на Брезовици… или у Љуљацима, манастиру у централној Србији који је својеврсни центар Артемијевих следбеника.
• Други би били екуменистички верници званичне СПЦ, који дубоко верују да се „Црква ваља модернизовати у складу с временом“, којима не смета да се патријарх Иринеј и Синод СПЦ придруже Риму, Ватиканској Јереси и моле се за „уједињење свих Цркава у једну“. Они су прославили Ускрс (не кажу Васкрс) у окупираним храмовима СПЦ са својим владиком Теодосијем и својим монаштвом које је у малом броју остало уз њега, када су остали монаси, верни в. Артемију протерани из својих манастира.
• Трећа би била велика колона збуњених, верски недовољно образованих, који не разумеју баш сукоб прве две фракције, иду у званичну Цркву али не подржавају ставове о папи и екумнеизму, дакле верници чистог срца и вере, али слабо упућени.
• И Четврти, најмногобројнији би били они које баш брига за све, који иду у цркву из традиције зато што ишао њихов деда и зато што су Срби, а немају појам ни о чему, нити желе да науче, иду са званичнима, али им није стало до Догме, до Цркве, они би да уживају у животу, читају хороскоп и веселе се за викенд по градским кафанама. Кад им кажете да нису верници, смртно се наљуте и потегну, сви без изузетка, своју чувену реченицу „ја славим славу, постим на Божић и на Велики Петак и крштен сам“, не схватајући колико је то далеко од Спасења. Они су били да запале свеће, не седећи на Богослужењима ни секунд, него ето чисто „ваља се“.

Децу треба учити о Богу, учити их о вери о моралу, о части и поштењу… можда, што рече један мој мудри познаник, увести витештво као предмет… потрудити се да све буде учињено да им се приближи особа Христос, Живи Бог, не нека легенда, форма мита… па онда оставити на Богу даље, јер вера је дар…

Овако, мајка не прича са сином, отац са ћеркама, брат са сестром, ујак са сестрићем кум са кумом, због новонастале верске ситуације…

А све је ово направио патријарх Иринеј јер је намештену причу о владики Артемију наметнуо у свим медијима као праву, екуменизам приказује као нешто лепо, а пропагира и „њу ејџ“… па народ у свој муци, збуњен и уплашен, са великом љубављу према Цркви и Христу, боји се да се дрзне против вукова у јагњећој кожи…

То јест… свако данас носи мантију, Боже спаси нас, и крије своје комплексе иза ње… ужива да му се љуби рука, а по могућству и остали делови, иако зна да није достојан.

________________________
Извор: ФБ страница Глас Косова и Метохије