Мушкарац грицка мезе са голог женског тела уз право народно весеље! Ово је призор с једне гозбе Синдиката правосуђа Србије, која је одржана прошле године у хотелу Ђердап у Кладову.

15. 04. 2012. Вести

Српски радници траже плате

Настао је прави скандал кад су се видео-снимци појавили недавно у јавности. Директор хотела је кривицу преузео на себе, управи се учинило да је то баш пригодна слика за једну синдикалну прославу. Иако су се синдикалци прали да нису имали везе са „женским послужавником“, била је то горка слика синдиката у земљи која има безмало милион незапослених људи, док многи месецима нису видели плате или раде само за социјално осигурање.

У време СФРЈ синдикат је делио зимницу, свињске полутке, кромпир и имао своје хотеле где се радничка класа одмарала за мале паре. Данашњи српски радник полутку види само у супермаркету. Према последњем истраживању, поверење у синдикате у нашој земљи близу је историјски најнижег нивоа. У синдикалне организације верује тек 15 одсто грађана.
Сама реч синдикат потиче од грчке речи „синдикас“, што значи адвокат, правни заступник, бранитељ на суду у старој Грчкој.
Улога синдиката у заштити права запослених је вишеструка, а огледа се у заштити радних, економских, социјалних и професионалних интереса добровољно учлањених радника.
Први синдикати како данас изгледају настали су у Енглеској тридесетих година 19. века, да би се шездесетих синдикални покрет проширио и у САД. У време комунизма био синдикат је био света крава, што је у складу са тадашњом идеологијом било очекивано.

Радници у синдикатима
земља – синдикална заступљеност у укупном број радника

Србија  – 25%
Немачка – 30%
Француска – 10%
Шведска, Данска, Норвешка – 90%
Радници су имали сва права, па их није пуно занимало шта раде синдикалне вође.

У бившој Југославији Савез синдиката је био моћна организација која је штитила права радничке класе, организовала летовања широм Јадрана, правила спектакуларне првомајске уранке и издашно помагала оне који су најугроженији.

Синдикати данас немају готово никакав утицај, па су одлучили да уђу у политичку арену и да поделе, кажу, терет одговорности. Међутим како оцењује Бранислав Чанак, председник синдиката Независност, улазак синдиката у политички живот представља обману чланства и мали пуч.

– Улазак у политику није предвиђен синдикалним програмима, нити ће синдикати имати довољно посланика за озбиљно деловање, осим што ће добити причаоницу – оценио је Чанак.

Ипак, Асоцијација слободних и независних синдиката одлучила је да на предстојећим парламентарним изборима подржи покрет Преокрет, чији је стожер ЛДП. Председница АСНС-а Ранка Савић рекла је да је таква одлука донета једногласно и због тога што се циљеви тог синдиката у највећој мери подударају с принципима Преокрета. Србија је само једном у историји имала синдикалца у власти, и то када је АСНС имао свог министра у влади др Зорана Ђинђића – Драгана Миловановића, што се неславно завршило. И у свету је такав политички ангажман редак, осим у временима потреса, као што је то било са синдикатом Солидарност који је срушио власт у Пољској.

– АСНС је, рецимо, 2007. године изашао на изборе. Нису добили ни онолико гласова колико су успели да прикупе за пријављивање изборне листе – каже др Зоран Стојиљковић.
Социолог Милан Николић сматра да је везивање синдиката за политику потез унапред осуђен на пропаст.

– Синдикати су у Србији неорганизовани, неспособни и нису смели. Наши синдикати баве само запосленима у великим и углавном пропалим друштвеним фирмама, разједињени су, не могу се ни око чега да се договоре и делују заједно, а акције су им углавном без већег ефекта – сматра Николић.

Данас Србија има 26.000 различитих синдикалних организација, што нас чини вероватно шампионима у свету.
У неким предузећима као што су Железнице Србије регистровано је и више од 20 малих синдиката, а неки од њих броје и мање од десет чланова! Оволики број синдикалних организација не чуди ако се узме у обзир доста либералан закон који омогућава регистровање са свега три члана!

Тешко је наћи тачан податак о броју радника учлањених у синдикалне организације. Уколико се то питање постави вођама синдиката, одговор би био да је то већина запослених у Србији. Ипак, процењује се да је скоро 600.000 људи у Србији учлањено у неки синдикат.

Чланарине се у свим организацијама скупљају по истом шаблону, па тако сваки радник својој синдикалној организацији даје један одсто плате месечно. Процењује се да на име чланарина српски синдикати убиру 20 милиона евра годишње. Међутим, Ранка Савић каже да је та цифра претерана, јер велики број радника у Србији не прима плату, па према томе није могуће ни наплатити чланарину.

Хрватски синдикати покривају око 35 одсто хрватских радника. Већина синдиката је окупљена у пет главних удружења, али чини се да то није довољно јер, како извештавају тамошњи медији, сваког месеца од 100.000 радника има проблеме са послодавцима у остваривању својих права.

Израчунато је да на име чланарине хрватски синдикати убиру годишње 265 милиона куна (око 35 милиона евра). И у Босни и Херцеговини синдикати више воде рачуна да се договоре са властима него што су им на срцу радничка права. Према неким проценама, више од 50 одсто запослених или не прима зараду или је прима са закашњењем од неколико месеци.

Ни у Европској унији није боља слика. Армија незапослених младих људи је оружје у рукама послодаваца за снижење плата и укидање многих радничких права, уз паралелно повећање радних захтева. Циљ је да надница у земљама јефтине радне снаге постане начин вредновања за све. Тако су корпорације сачувале свој профит, а највећи цех кризе платили су радници, којима су снижене зараде или су без посла.

Борци за квадрате

Већ неколико година три најјача синдиката – Савез самосталних синдиката, УГС Независност и Асоцијација самосталних синдиката Србије – не могу да се договоре о подели изузетно вредне имовине. Процењује се да је реч о имовини више од 60.000 квадратних метара простора на најатрактивнијим локацијама у земљи.

– Сва имовина је друштвена својина, а да ли ће и како бити подељена између синдиката или приватизована остаје да се види – каже Бранислав Чанак, лидер синдиката Независност.