ЖЕДАН

Од кад се у партијским магацинима,

Иза седам катанаца, чува срећа,

Од кад звоњава звона и звекет ланаца

Помешаше богослужења и распећа,

Не беше још, да трговци женским батацима,

Мушким бубрезима и срцима,

Зарађују на живима, заспалима и мрцима,

Не беше још, што не значи да неће,

И да можда баш сад није,

У подне заседа Пилатов суд, у три Распеће,

Жедан, помешану жуч и сирће пије.

Aутор: Рајица Марковић