Без присуства представника народа и мањина у државним и локалним управама, на мјестима гдје се креира политика и доносе одлуке, нема досљедног спровођења загарантованих права грађана Уставом Црне Горе.           Тако отприлике звучи мантра црногорских власти, али у пракси све је другачије.

Најбољи примјер је документ “Информација о заступљености мањинских народа и других мањинских националних заједница у јавним службама, органима државне власти и локалне самоуправе”, издат у јуну 2011. у Министарству за људска и мањинска права.Дискриминација 100 одсто

Шокирајући податак је да су чак у 16 јавних служби, органа државне власти и локалних самоуправа, стопроцентно заступљени Црногорци. У Дирекцији за заштиту тајних података, Државном протоколу, Генералном секретаријату Предсједника ЦГ, Комисији за спрјечавање сукоба интереса, Секретаријату за законодавство, Управи за младе и спорт, Управном суду, Вијећу за прекршаје, Заводу за збрињавање избјеглица као и код Основних тужилаца у Беранама, Плевљима и Цетињу; подручним органима за прекршаје у Херцег Новом , Мојковцу, Жабљаку и Колашину, осим оних који се изјашњавају као Црногорци нема ни једног припадника других народа.

Дискриминација према Србима – 100 одсто

Поред ових 16 јавних служби, у којима су заступљени само Црногорци, што је забрињавајући податак у држави у којој власт наглашава да је грађанска, видно је да је највећи степен дискриминације управо према Србима. Према Монстатовом резултату пописа из 2011. године 28.73 одсто грађана су се изјаснили као Срби. Поред Црногораца Срби су најбројнија национална групација, па би тако требало да буду и заступљени у јавним службама.

У 16 наведених јавних служби раде само Црногорци, док су припадници осталих народа и мањина изостављени, а чак у 23 јавне службе нема ни једног запосленог Србина, док су припадници других народа заступљени у недовољном проценту. Статистика је јасна – у 39 јавних служби, органа државне власти и локалних самоуправа спроведена је потпуна дискриминација према српском народу.

Дирекција јавних радова, Дирекција за јавне набавке, Фонд за обештећење, Генерални секретаријат Владе ЦГ, Министарство за информационо друштво, Министарство за људска и мањинска права, Управа за антикорупцијску иницијативу, Управа за спрјечавање прања новца, Управа за воде, Заштитник људских права и слобода, Завод за међународну научну, просвјетно-културну и техничку сарадњу, само су неке од институција у којима нема запослених Срба.

Црногорци и понеки Србин

Заступљеност Срба до 2 одсто је у Агенцији  за националну безбједност, гдје је од  295 запослених чак 275 Црногораца, док је у Министарству вањских послова од 128 запослених 116 Црногораца. У Министарству унутрашњих послова од 487 запослених 401 су Црногорци. Дугачка је листа државних институција у којима је слична пракса – Агенција за заштиту животне средине, Државна ревизорска институција, Министарство туризма, Управа за имовину, Врховни суд…

До 5 одсто Срба ради у Апелационом суду, гдје су од 28 запослених 24 Црногорца, а у Министарству финансија од 80 чак 76 запослених су, такође, Црногорци. Исто је и у Министарству Правде, Министарству за европске интеграције, Служби Скупштине ЦГ, Управи царина, Управи за кадрове, Уставном суду, Врховном државном тужилаштву, Заводу за статистику…

Када су запошљавања у државним органима у питању изгледа да је заиста на дјелу – “грађанска Црна Гора”.

Другим народима и мањинама та, “грађанска Црна Гора”, очигледно је, да је затворила врата установа и институција.

Умјесто парчета колача другим народима и мањинама остављен је – хљеб са девет кора.