Миодраг Новаковић

Време је да у земљи Србији…

време бар за тренутак стане.

Да од живота срамотног,

понос људски поново буде више вредан!

Да у себи самима пронађемо себе…

и мелем за наше душе ране.

Окове срамотне да збацимо,

и на улице и тргове слијемо се као један!

———————- 

Време је да истини суморној и судбини злој,

погледамо без страха у очи.

Да са спокојом у души и неспокојом у песми,

Светосавску запевамо у један глас.

Да отаџбина наша, Србијом поносно се зове…

и Српска нога њом без страха поново крочи.

Дошло је време да потечемо као река и прозборимо као гром…

…или нам неће бити спас!

———————–