У Русији изучавају македонску културу

После распада СССР и Југославије и појаве на карти нових посебних држава јавила се потреба успостављања односа међу новим независним државама. У многоме томе помаже Македонски културни центар створен 2010. године на бази Московског дома националности. Схватити македонску културу помажу руски слависти – македонисти и професорка катедре словенске филологије МГУ, заменик председника Македонског културног центра Ала Шешкен.

У чему се састоји наш задатак? Да васпитамо младу смену. Ако буде смене, биће и везе са земљом, имаће ко да одржава односе. Зато и радимо. И мислим да нећу погрешити ако кажем да у Македонском културном центру раде људи за које је македонска култура постала део живота. Мислим да се захваљујући томе и развија наша сарадња.

Разуме се да је култура народа широка тема. И она ипак почиње изучавањем језика. Наша саговорница Ала Шешкен је рекла како се то одвија у македонском културном центру.

Прошле јесени смо имали конкурс најбољег превода македонске поезије. У томе нам помаже интернет, који сад спаја јаче него било шта друго. Не може свако да допутује у Москву и да сврати у наш Дом националности. Чак и московљанима је тешко да се окупе. Македонски језик се код нас не предаје само у Москви и Петербургу, већ и у другим градовима Русије. На пример, у универзитету Перма. У многоме ти почеци су подржани нашим дипломцима, бившим студентима словенске филологије МГУ. Једна од њих је сада сарадница Руске Академије Наука. Македонски језик се предаје и у Вороњежу. Знате, ми московљани често занемарујемо провинцију, а управо у провинцији се родила руска култура.

Од педагогије прелазимо на научни рад. И у тој области је Македонски културни центар остварио достигнућа. Ала Шешкен прича:

Почнимо од тога да сваке године македонска страна одржава семинаре који нам дају могућност да се упознамо са водећим научницима Македоније. То су и историчари, историчари уметности, лингвисти, историчари књижевности, стручњаци у области фолклора и етнографије. Наши студенти ће учествовати у руско-македонској конференцији, која ће се одржати овог лета у јуну. У центру пажњу ће бити питања македонског језика, литературе и културе.

Последња слична конференција је одржана пре три године у МГУ. Тада је на њој учествовало око 20 наших колега из Македоније. Објективно говорећи, ми, стручњаци широког профила, не можемо да дозволимо себи да се бавимо уском проблематиком. Ми постављамо себи глобалне задатке да би се оријентисали у широком спектру проблема. На пример, недавно је у нашем универзитету одржана конференција „Словенски језици и књижевности у савременом свету“. Неки од извештаја су били посвећени македонској проблематици. И то је веома важно, зато што ми утичемо на процесе које можемо назвати заједничким, и истовремено показују у чему је национално обележје, рекла је професор катедре словенске филологије МГУ, сарадница Македонског културног центра у Москви Ала Шешкен.