Па ипак, „Добро јутро, Митровице!“

У Москви је одржана премијера руског документарног филма „Добро јутро, Митровице!“.

Режисери Ирина Ураљска и Марина Малахова направиле су филм у неколико наврата – 2008. и 2011. године. Очекивала га је сложена судбина: једну причу требало је пректојити у другу, за снимање узимати кредит, али на крају једносатни филм је ипак био завршен.

Пред нама је један дан из живота северног дела Косова и неколико сижејних линија: прича Србина Сергеја Запорожца, проглашење независности покрајине, становници на барикадама, омладина у слободно време. У целини, живот на квадратном километру, како каже једна од јунакиња. Као што се зна са часова физике, што је мања површина, то је јачи притисак. И зато се кадрови српске свадбе и младенаца који се љубе смењују ратом багера: Срби праве барикаду од земље – КФОР је одмах руши. Деца из Митровице иду на курс за манекене, а у претходном  кадру стоје са портретима својих рођака које су убили Албанци.

Албанац убио Србина – то је инцидент. А да је било обрнуто, то би већ био тероризам, црни је хумор једног од ликова из филма.

Овај филм је да се гледа више пута, овде је важан сваки детаљ. Лица момака и девојака који седе у кафеу када поред њих пролази оклопни транспортер КФОР-а. То што у ресторану због блокаде нема вина. Мале епизоде од којих се склапа тај исти, један дуги дан живота северног Косова који се отегао на низ година. Дан који као што је познато, за разлику од године, не престаје никада. Али без обзира на сва дешавања, ипак, Добро јутро, Митровице!.

Да, управо добро јутро, говори режисер филма Ирина Ураљска. Зато што сматрам да ће Срби издржати и да ће и даље живети на тој земљи. Управо захваљуући свом нормалном животном ставу: не жалити се, не молити за помоћ, не правити од себе страдалнике и мученике, већ просто умети живети – радовати се, заљубљивати, венчавати се, рађати децу, бавити се бизнисом. Јер ако се погледа шта се дешава на Косову, то је просто страшно. Срби су окружени агресијом и негативношћу, али при томе чувају добродушност. Како им то полази за руком? Мене је то увек чудило: како тако, ову покрајину раздиру чудовишни обрачуни, али када се налазим тамо ја то не осећам – долазим и видим добронамерне, лепе, отворене људе.

Где може да се погледа филм Добро јутро, Митровице, за сада је могуће одређено рећи.

Схватате да то није баш телевизијски формат. Мада надам се ће надаље неки руски канал ипак приказати наш филм. Али то је пре свега фестивалски филм. Хтели бисмо да га прикажемо и у Русији, и у иностранству. Истина, схватам да за европске фестивале Добро јутро, Митровице није најисправнији избор. Сами знате како се односе према косовском проблему на Западу – овај филм ће бити ња њих низак ударац. Али данам се да ће филм ипак наћи своју публику, јер о Косову се мало зна. А овде постоји врло много аналогија које се тичу европских земаља и Русије…