Ствари су коначно изашле на чистину. Јелко Кацин је изговорио оно што смо сви ми знали, а нисмо смели да кажемо: „Генерал Михаиловић је крив јер се његово име повезује са идејом Велике Србије“. У конкретној изјави се говори о злочинима почињеним у име такве Србије али исти статус имају и жртве поднете за такву или било коју другу Србију.
У глави господина Кацина типично амерички модел поделе на „добре и лоше момке“ пресликан је на целокупну историју људског рода. Ми који смо окусили и рат и мир и срећу и патњу и задовољство и бол, знамо да је живот много сложенијих од овако поједностављених стереотипа. Ми знамо да су и добри момци понекад чинили лоше ствари а да је и међу лошим момцима било оних који би исказали емпатију и самилост према немоћнима.
Рехабилитација генерала Михаиловића, по жељи „владара из сенке“ а уз помоћ медија, покушава да изађе из законског оквира . Поступак је, у складу са законом, концентрисан на утврђивање чињенице да ли је Генерал осуђен и погубљен из идеолошких и политичких разлога. Што се нас подносилаца захтева тиче та ствар је непобитно и доказана. Процес је био део револуционарног преузимања власти и обрачун са „реакцијом“ па је поред генерала Михаиловића обухватио и део политичара југословенске владе (у избеглиштву). У свим својим фазама од прикупљања доказа, избора сведока, режирања амбијента па до најситнијег детаља он је био монтиран и срачунат да се оптужени и осуди без права на иоле правично суђење. Докази врве од фалсификата а у оптужници и пресуди се налазе потпуно измишљени догађаји.
Процес историјске рехабилитације тек следи. У њему ће се на основу докумената и сведочења савременика историчари утврдити како и због чега је историја фалсификована више од шест деценија са јединим циљем да једној партији и једном човеку обезбеди статус безгрешности и амнестира их за све злочине.
Биће то прилика да нам филозофи и социолози јасније дефинишу и шта је то фашизам како на идеолошком тако и на практичном плану. Бићемо изненађени када схватимо да тоталитарни системи имају много више сличности него што смо претпостављали. Биће то и прилика да се грађански рат сагледа у његовој сложености у којој ни једна страна неће имати монопол на чистоћу и амнестију. Биће то прилика и да се јасно дефинишу злочини и злочинци, да се раздвоји оно што је чињено у име борбе против „окупатора и његових помагача“ а шта у „социјалистичкој револуцији“ или пак „борби против те револуције“.
У борби за европске вредности морамо признати да су право на живот или бар на коректно суђење имале и десетине хиљада оних који су у име револуције побијени у току и непосредно након Другог светског рата, углавном без икакве стварне кривице. У име европских вредности морамо прихватити да победник не поседује право да властите злочине маскира кривицом других.
А до тада, Србија одумире и нестаје. Али и надаље нема снаге да препозна властите интересе па и даље ради у корист својих непријатеља. Срби се подстичу на помирење са суседима али не и сами са собом, као да је некоме непрестано крварење у рату „нас“ против „нас“ интерес и опсесија. Други светски рат треба завршити и окренути се новим искушењима а судска и историјска рехабилитација генерала Михаиловића је добар корак у том правцу.
Аутор Драган Крсмановић је члан Српског либералног савета March 30, 2012
http://www.srpskikulturniklub.com/evropa-draza