Корпоратизам

29. март 2012.

Корпоратизам, у основи,  означава тоталну доминацију корпорација у свим аспектима наших живота. Медицина, образовање, наука, политика, религија… не постоји један аспект које корпорације нису додирнуле и преузеле. Оне су те које данас намећу стил живота, које своје вредности стављају пред људе и називају их нормалнима, а самим тиме своје системе намећу као најидеалније и најбоље.

У данашње време је сасвим нормално да радимо 8, 9, 10 и више сати на дан, све с циљем стварања већег профита, иако на крају они на врху су ти који уистину имају највећу корист од тога, док је “мали” човек онај који све ради, све обавља, а најмање буде плаћен за то у корпоративном систему. Он, притом, не може приуштити себи да остане без посла, не може чак себи приуштити да ни да каже икакву примедбу своме шефу, иако зна да је искоришћен. Сматрате ли уистину да је то живот?

После тешког радног дана долази кући и пали тв, а тамо опет гледа све оно што корпорације желе (оне држе те исте медије). Тамо, путем пропаганде уверавају га да купује разне ствари које му реално нису потребне, циљају на његову несигурност, продају му оне форе о статусу у друштву (а свако жели да буде прихваћен),  зато човек пада у замку и своје тешко зарађене паре, које заправо ништа не вреде, троши на те ствари.

Једе генетски модификовану храну која има више укус на пластику него на нешто природно. Чита он етикете, пише природан производ, мада то је само етикета и нема везе са истином, све више му се свест затвара не само од те хране него и од затупљујућег, репетативног посла.

Након неког времена тешког рада, човек се понекад и разболи, стога одлази код доктора, који су више-мање под властима корпорација (под фармацеутским нарочито) које избацују свакакве синтетичке лекове. Ови лекови често више штете доносе него што користи, али нас путем медија убеђују да су нам потребни. Уколико неки лек не би одговарао законским нормативима – лако се обећа неко место у корпорацији политичару и закон ће проћи; ионако су корпорације платиле њихове (политичке) кампање, стога морају слушати како им се каже.

Корпорације промовишу све што им треба за свој профит, оне су достигле толику моћ да су постале једнаке државама, можда би било исправније рећи да су државе постале корпорације.  Државе од њих и позајмљују новац а грађане користе као залог;  ипак, грађани су производ државе, погледајте само ваше матичне листове, имате име производа, датум производње, број производа, место производње итд. Звучи смешно или страшно, али је истинито.

Сви данашњи трендови су диктирани од корпорација, групе људи која држи у својој шаци цео свет и приморава га да игра како они диригују. Ако виде да су се људи превише опустили (ако је премало страха за њихов укус) само пусте неку болештину, направе неку кризу, да доведу овце у ред, а већина слепо слуша што им се каже путем медија, путем ауторитета, попут неког болесног психолошког експеримента спроведеног над целом планетом.

Корпорације су преузеле наше животе, све добијамо од њих, сви радимо за њих, и то уколико имамо среће да имамо посао. Барем тако гледамо на то данас – срећан је онај који ради, који може да има достојан живот. Зар би се стварно требало толико борити са данашњом технологијом, са данашњим могућностима? Није ли технологија ту да нам помогне, да нам олакша живот, да дођемо једног дана до тога да се свако се може посветити себи, својој мисији, свом путу? Управо то не желе корпорације, не желе човека који је свестан, они желе да заробе његову свест, да га убаце у овај вештачки направљени програм живота – роди се, образуј, ради, размножи, умри, и то ти је то. Заслепљују нас материјалним стварима, зар не мислите да се ова “игра” одвија тако да онај ко скупи највише материјалних ствари на крају побеђује?

Људи су заслепљени збуњујућим и испразним појмовима „демократије“ које им сервирају пoлитичари и масовни медији. Попут ваздуха који је свуда око њих (унутар и изван њих, премда га не виде) они не примећују корпоратизам који је свеприсутан, прожима њихов свет и одржава њихово постојање. Не примећују орвеловско-корпоратистички утицај којем су изложени (њихови умови, понашање, уверења и воља) током живота.

Уче нас да постоје разлике међу нама и да те разлике требамо поштовати – неко ко има више да више вреди, боја коже је битна, вера и слично. Само да се боримо међусобно, само да не откријемо праву суштину, али то је све плански, то је све само зато што смо ми допустили да дође до тога, због наше апатије се то појавило. Сада је стављена препрека ипред нас, корпоратисти и корпоратизам су тај изазов да ми као друштво надиђемо то, да ми као особе даље еволуирамо на нашем путу. Немојте на њих гледати као на “лоше момке”, као што сам раније говорио то све зависи од перцепције, с наше тренутне перспективе они јесу лоши, они су ти који нас тлаче, али ако тражите кривце за стање какво је у свету само треба погледати у огледало. Сада је кључно да се што више људи информише о себи, о истини која их окружује, да се пређе из пасивног у активно, онда се сви проблеми могу врло лако решити. Такође, треба да доде до критичне масе, мали број људи је нажалост свестан ситуације у којој се налази(мо). Информишите људе око себе са стањем какво је, радите свакодневно на себи и до промене ће сигурно доћи.

“Корпоратизам” – Jeffrey Grupp

На рубу знаности – “Корпоратизам”, гост Jeffrey Grupp

________________________
Извор: Блог Визионарски