Бивши следбеник вође вехабијске заједнице у селу Горња Маоча Нусрет Имамовић одлучио је да проговори за магазин Слободна Босна о њему, његовим најближим сарадницима који су из овог села отишли у џихад и везама са вехабијском централом у Бечу, Мухамедом Порчом и Неџадом Балканом.

31. 03. 2012. Вести, Курир

Кроз Маочу је, према речима инсајдера, прошао велики број људи са различитим намерама

Бивши Имамовићев следбеник на почетку своје исповести описао је да је све почело са распадом заједнице у селу Бочиња када је радикална струја ново уточиште нашла у селу Горња Маоча које постаје нова вехабијска база у БиХ.

Инсајдер за Слободну Босну описао је, да је доласком Имамовића заживела радикална идеологија која је касније прешла у екстремизам, да су протерани сви они који су одлучили да се супроставе Имамовићевим речима.

Он каже да су заједницу углавном чинили људи скромних интелектуралних могућности који су тражили јаког вођу са екстремним ставовима, а они који нису могли да буду под контролом послани су у џихад, јер Имамовићев циљ није био да се инциденти дешавају у БиХ, попут случаја Јашаревић.

Међутим после напада Јашаревића многи мештани Горње Маоче постали су скептични поводом опстанка ове заједнице, због акције државе, па се и сам Имамовић жалио на људе да хоће да му забију нож у леђа, а то се односило на самог Јашаревића, па је јавно говорио да ће се иселити из заједнице због страха од проширења истраге.

У наставку приче инсајдер је испричао да је кроз Маочу прошао велики број људи са различитим намерама, али је сама заједница према њима била увек неповерљива, док се за џихад бирају углавном младићи без породица, како се заједница не би морала бринути о њиховим женама и деци.

Он каже да у самој заједници има доста криминалаца, за које он тврди да су извршили преко 200 провала у куће, а украдене ствари продају или дају женама које су остале без мужева, углавном Арапа, желећи да се представе као да брину о својим “сестрама“.

Вехабије од Сјенице до Бихаћа

У Завидовићима такође делује јака вехабијска заједница. Велика вехабијска заједница постоји и у Маглају, Зеници, Завидовићима, Какњу, Бугојну, у општини Добој-Југ, Сарајеву, у Крајини. У Санџаку постоје џемати у Рожају, Новом Пазару и Сјеници, одакле су одабрану браћу слали на школовање у Египат и Сирију. Тројица студената су раније боравила у Горњој Маочи.