Стручњаци упозоравају да је квалитет горива у нашој земљи међу најлошијим не само у Европи већ и у свету, јер произвођаче, као ни пумпе и потрошаче нико не контролише.

– Пре месец дана, возио сам кроз Немачку, када ме је зауставила инспекција и рекла ми да отворим резервоар. На лицу места инспектори су извршили проверу квалитета горива. Када су видели шта је апарат очитао, сасвим „љубазно“ су ми написали казну од 1.500 евра. Поред тога су ми рекли да сам у обавези да се или вратим у Србију или да испразним резервоар и поново га напуним на некој њиховој пумпи – објашњава овај камионџија који истини за вољу није био сигуран да ли је евродизел са недозвољеним супстанцама помешан на пумпи или од стране газде за којег ради. Како год, стручњаци упозоравају да је опште познато да је наш евродизел, упркос обавези Србије да испуњава стандард „еуро 5“, најлошији у Европи.

– Пошто сам гориво поново напунио на пумпи у Немачкој, тек тада сам схватио колика је разлика – додаје Душан.

Небојша Атанацковић, председник АД „Нафта“, подсећа да су наши стандарди мало померени у односу на Европу и да је Србија једина земља у Европи која још увек производи безоловни бензин и дизел Д2.

– У тим врстама горива може се наћи и до 100 пута више сумпора него што је дозвољено у ЕУ. Што се тиче европремијума и евродизела, они би по папирима требало да задовољавају европске стандарде, али пракса показује да се због уштеде мешају са свим и свачим – напомиње Атанацковић за „Ало!“, наглашавајући да су многа од тих испарења изузетно опасна по животну средину, те би код нас морала да се спроведе озбиљна контрола, као што то раде у Немачкој и другим земљама ЕУ. Милан Ракић, председник Удружења власника приватних бензинских станица, каже за „Ало!“ да се и њему три пута, у Мађарској, Аустрији и Немачкој, десило да га инспекција заустави због провере квалитета горива.

– Претпостављам да су земље у Европи врло добро упознате с квалитетом горива код нас, па због тога заустављају људе са нашим таблицама. Лош квалитет последица је непредузимања никаквих активности од стране надлежних и тржишне инспекције, која до сада није написала ниједну санкцију – оцењује Ракић.

Милош Бањац, помоћник у Министарству за инфраструктуру и енергетику, слаже се да је потребно увести чврсту контролу и отворити више лабораторија које би проверавале квалитет горива, али у разговору за „Ало!“ напомиње да је то процес који се полако одвија.

– Према уредби ЕУ, све земље чланице ће до 2020. године морати да обезбеде да 10 одсто енергије коришћене за транспорт у ЕУ буде из обновљивих извора. Та уредба, иако још ништа нисмо потписали, прећутно важи и за нас. Самим тим, то ће значити и озбиљнију контролу – објашњава. На питање зашто озбиљнија контрола није спроведена раније, Бањац каже: „То је надлежност других људи у министарству.“

Прошле године, Међународни центар за квалитет горива сврстао је Србију због високе концентрације сумпора, коју дозвољава домаћа регулатива, на најниже позиције у свету. Од 100 рангираних земаља, Србија се по квалитету горива налази на 93. месту, уз Панаму, Уругвај, Киргистан и Таџикистан. Најквалитетније гориво имају Немачка и Јапан, треће место деле Аустрија, Данска, Естонија, Финска, Мађарска и Шведска, док се на деветом месту налазе земље Европске уније заједно с Албанијом.