Последња битка генерала Младића

Последња жртва или последњи херој? У Хагу започиње судски процес против бившег команданта армије босанских Срба генерала Ратка Младића. Битка коју он води у Хашком трибуналу је битка не само за оправдање Срба, већ и за стварање праве слике рата на Балкану 90-их година прошлог века.

Главна тачка оптужнице су догађаји у босанском граду Сребреници – где је при до данас неутврђеним околностима погинуло неколико хиљада босанских муслимана. Оптужба Хашког трибунала не сумња да је реч о „убиству мушкараца и дечака Сребренице“ које су починили војници армије босанских Срба под командом Ратка Младића.

Ипак независна истраживања која су се појавила последњих годиан доводе у сумњу не само цифру од 8000 убијених Срба у Сребреници која фигурира у материјалима, већ и уопште саму чињеницу стрељања цивила. Осим тога, оптужба и даље не даје снимке са сателита на којима су тобоже забележене масовне гробнице жртава.

У материјалима случаја фигурирају углавном такви сумњиви докази као што су Младићеви дневници, између осталог, изјаве – „муслимани су заједнички непријатељ, наш и Хрвата, ми морамо да их сатерамо у ћошак.“ Ипак писмена наредба команде армије босанских Срба о стрељању цивилног становништва Сребренице тако и није нађена.

Зато се данас углавном рачуна на индиректне доказе, као и сведочења других лидера босанских Срба, између осталог већ осуђеног Момчила Крајишника. У последњем случају пресуда је такође била изречена на основу крајње сумњивих арумената – подсетио је слушаоце у разговору за Глас Русије шеф катедре за међународно право Академије управе из Казања Александар Мезјаев.

Судија је као тобожњи доказ за предумишљај Крајишника за извршење геноцида цитирао његове речи о томе да „сада треба да изведемо етничку поделу на терену“. Упоредо са тим, одлично се зна да су ове речи биле изречене као извршење такозваног Споразума Кутиљерија, који су тада потписале све стрене и који је могао да заустави рат. Дати документ предложио је британски лорд Карингтон и португалски дипломата Жозе Кутиљери. Он је предиђао претварање Босне и Херцеговине у конфедеративну државу на основу предаје већине овлашћења централне владе локалној, строге поделе овлашћења на свим административним нивоима међу муслиманима, Србима и Хрватима и мирно расељавање народа.

Али прогласивши главним непријатељем босанског регулисања Србе и пруживши војно-политичку подршку локалним муслиманима, у чијим редовима су ратовале хиљаде муџахедина из Северне Африке, земаља Блиског и Средњег Истока, НАТО је на челу са САД широм отворио врата у Европу радикалима исламистима.