Крајем фебруара у Институту Винча излило се 300-400 литара воде у подруму у којем је био ускладиштен уранијумски ’жути колач’.

„Жути колач“ је самлевени уранијум припремљен за обогаћивање и даље коришћење у нуклеарном реактору.

26. 03. 2012. 13:55 Вестионлине

Јавност ни до данас није сазнала да ли је радиоактивност била повећана или не. Према једном мерењу јесте, према другом није, пише Политика.
Незванични резултати провере воде из подземног складишта су опречни: у извештају Нуклеарних објеката Србије није забележено зрачење, док у саопштењу Лабораторије за заштиту од зрачења пише да је оно било 1.000 пута веће од оног у пијаћој води.

Према писању Политике, настала је паника међу запосленима, а неке труднице нису ни дошле на посао. Затим је на захтев запослених у Лабораторији за материјале, где се инцидент и догодио, сазван састанак на који је позван и директор др Јован Недељковић.

Према сазнањима листа, на том састанку су испливале и бројне организационе мањкавости, које у тој институцији постоје већ 40 година, а које нико не решава. На том састанку су такође усвојени и закључци „за које никоме није пало на памет да буду објављени“ , пише београдски лист.

Тек 13. марта, дакле две недеље и који дан после инцидента са „жутим колачем“, заседао је Управни одбор Института Винча, на ком је наложено директору: да у року од два месеца испуни све предложене мере као и да припреми план за уклањање јонизујућег зрачења, нуклераног материјала и радиоактивног отпада, али и да најкасније за 48 сати обавести надлежне у каквом је стању зграда 14 у којој је нуклеарни материјал био смештен.

На списку оних који су требали да буду обавештени је више министарстава у Влади Србије, попут министарства просвете и науке, полиције, одбране. У међувремену су у Винчу дошли и стручњаци Међународне агенције за нуклеарну енергију (ИАЕА) из Беча.

Из целог инцидента остао је низ неразјашњених питања, попут оног зашто се раније није адекватно ускладиштио „жути колач“, будући да је он преостао од пројекта „други нуклерани програм“ од пре 40 година; због чега „Нуклеарни објекти Србије“ немају ни једну одговарајућу лиценцу за рад са радиоактивним материјалом; ко је заправо руководио измештањем нуклеарног отпада из Винче у Русију; ко сме грађанима да ускрати право на благовремено и поуздано обавештавање, поготово у оваквим инцидентима и шта би се догодило да је начињена грешка са већим последицама.