Јово Капичић је за подгорички лист „Дневне новине“ рекао да српска власт рехабилитацијом Драже Михаиловића „прави нови национализам у држави који ће довести до тога да се Србија врати у прошлост и да је сви замрзе“.

26. март 2012. 20:34 ФБ Милутин Николић

Не бих да сликам психолошки профил овог безначајног, фрустрираног и очигледно девијантног старчића кога природа полако и неумитно, ипак почиње да суочава са животним истинама, али његов случај као познате јавне личности, бласфемично, сам себе подмеће суду те исте јавности.

Од нормалног човека његових година и искуства, очекивало би се да бар у том добу зрелости коначно одбаци све своје младалачке глупости, грешке и грехове, и прихвати природне, еволутивне, токове и механизме у постојању и функционисању једног националног и социјалног бића народа, коме и он сам припада.

Међутим, много је лакше друге натерати да ревидирају хтели то они или не хтели, поготову ако за то имате подршку и средства великог диктатора и амбијент Голог отока, него се људски, пред непобитним истинама, застидети и покајати. Лако је испод маске државног револуционара, неограниченим средствима народног новца, и ауторитетом централног комитета спроводити револуцију иза које стоје амерички кредити.

Мало је теже признати чињеницу постојања Голог отока, пасјих гробаља, јама, Сремског фронта, масовних гробница црвеног терора, које леже испод градских стадиона широм Србије.

Није лако признати сопствено зло и направити револуцију у својој глеви, у свом скамењеном срцу, и охладнелој души. За то је потребно нешто, што се зове савест…

Тога код овог времешног друга изгледа нема. Он, и њему слични ислужени интернационалисти гоњени амбисом вриштећих јама, и мраком масовних гробница прошлости, свој комунистички интернационализам пресвлаче у демократски глобализиам, не кријући жељу да и после свега, задовоље своју некрофилну пошаст. Мисле ваљда, да су затаманили витешко семе оних који би им по оној Његошевој изреци, стали ногом за врат…

Чини ми се да их природа стварности ипак демантује, и то је оно што им ствара више боли од модрица по носу… Ваљда им је жао што у рату против Светог Саве, Његоша, и самог Господа, нису победили… Жао им је што у новим, здравим, младим, снагама поново, ипак, тече витешка крв Обилића, Карађорђа и Баје Пивљанина, па радије посећују барикаде на Косову, него геј параду у Београду, где би их овај первезни старчић, заједно са својим лидером колективно привео, све са заставицама у рукама… Као што нас је све приводио дуж улица и путева широм Србије и Црне Горе, кад се његов Тутанкамон сетао у блиндираном мерцедесу са белим рукавицама.