Нема броја причама које у србском роду говоре о страдању, ово је једна од њих, настала данас… Тужно сведочење, људско, искрена исповест о страдању, наше саучешће и подршка…

24. март 2012. ФБ Драган Пајантић

НА ДАНАШЊИ ДАН, ПРЕ 13 ГОДИНА, 24. МАРТА 1999. НЕШТО ПРЕ 19 ЧАСОВА ПАЛЕ СУ ПРВЕ БОМБЕ НА ЈУГОСЛАВИЈУ, НА МОЈ НОВИ САД.

БЕЛОСВЕТСКИ ЗЛОТВОРИ, УЗ ПОДРШКУ ПОЈЕДИНИХ ДОМАЋИХ КВИСЛИНГА КОЈИ СУ У ОВОЈ НЕСРЕЋИ ВИДЕЛИ ПРИЛИКУ ДА ДОЂУ НА ВЛАСТ, КАО ЂИНЂИЋ, НА ПРИМЕР, КОЈИ ЈЕ ЈАВНО ПОЗИВАО НА БОМБАРДОВАЊЕ, ПОГОДИЛИ СУ ОБЈЕКАТ НА НОВОСАДСКОЈ МАЈЕВИЦИ.

БИЛИ СМО ЗАТЕЧЕНИ У ПРОЛЕЋНОЈ ШЕТЊИ УЗ ДУНАВ И ИАКО САМ ГОВОРИО ДА ЊИХ НИШТА НЕ КОШТА ДА НАМ СРАВНЕ СА ЗЕМЉОМ ЛИМАН ЈЕДАН, НА ПРИМЕР, СВИ СУ У НЕВЕРИЦИ БИЛИ ЗАБЕЗЕКНУТИ ОВИМ ЧИНОМ.

НАКОН 78 ДАНА ИЖИВЉАВАЊА СВЕТСКИХ ИДИОТА, МОЈ РЕЗИМЕ ЈЕ СЛЕДЕЋИ:

УБИЛИ СУ МИ ДВА БРАТА, ШИПТАРИ СУ ПРОТЕРАЛИ ЦЕЛУ МОЈУ ЛОЗУ КОМПЛЕТНУ, НАКОН СВЕГА ДВА КАНЦЕРА У КУЋИ, УНЕСРЕЋЕН ЖИВОТ.

ЈА ИМ ОВО НИКАДА НЕЋУ НИ ЗАБОРАВИТИ НИ ОПРОСТИТИ.

БОЉЕ ДА СВИ ИДЕМО У ЛУДНИЦУ НЕГО У ЕВВРОПСКУ УНИЈУ!