Невероватна сага о политичком издајништву и превари Србије

март 22, 2012

Демократска странка и њени сателити систематски уништавају Србију

За 10 година број становника се смањио за више од 200 хиљада људи. Стотине хиљада су отишле из Србије да раде по целом свету и српска дијаспора је јака у САД, Канади, Аусралији, Западној Европи и Јужној Америци. Данас се у банкама често могу видети људи који дижу девизна средства у облику канадских или аустралијских долара – многе породице живе на рачун својих рођака који живе и раде у иностранству.

После свргавања Милошевићевог режима порасле су сепаратистичке тенденције у Црној Гори. Већ 2000. године Црна Гора је прешла са југословенског динара на немачку марку, а 2002. на евро. 2006. године Црна Гора се на крају отцепила. На тај начин су изгубљене морске војне снаге Југославије. Флота је делимично за ситан новац продата, делом Либији, а делом као старо гвожђе.

Под притиском ”партнера” нове власти су смањиле армију са 200 на 50 хиљада људи. Скоро цела ПВО је уништена под изговором да би сво то оружје могло да дође у руке потенцијалних терориста.

Нова демократска власт је на крају признала независност Косова и Метохије, бацивши српско становништво у немилост албанској косовској администрацији.

Хашком трибуналу су предати прво Милошевић, затим лидер Српске радикалне странке Војислав Шешељ (који се добровољно предао), а до краја деценије су се у Хагу појавили и хероји Републике Српске, доктор Радован Караџић и генерал Ратко Младић. Број официра Војске Југославије који су предати трибуналу достиже стотине. Притом, број Хрвата, босанских Муслимана и косовских Албанаца у Хагу је мањи од десетине.

Значајно је опао животни стандард. Дошло је до тога да 10 година после револуције људи немају новца да греју своје куће на гас и на струју, већина је поново прешла на дрва и угаљ. Поред путева се виде билборди који рекламирају пећи на дрва, а у децембру 2011. године су писали да у Централној Србији не продају дрва на кубике као раније, већ за 75 динара за килограм. Људи једноставно немају новца да купе кубни метар дрва и морају да купују на килограме.

Средња плата у земљи је отприлике између 200 и 250 евра. У Београду је већа, 350 – 400 евра.

Да, на моменат 2000. године су Милошевић и његов режим све имали. Он је уствари изгубио ратове у Словенији, Хрватској и Босни. Дао је Републику Српску Крајину, која је уништена током операција хрватске војске ”Бљесак” и ”Олуја” 1995. Пристао је на ултиматум НАТО-а и извео је војску са Косова, допустивши окупацију дела земље. Тамо је он 1989. године на прослави 600-годишњице пред више од милион Срба изјавио: ”Нико не сме да вас бије!” Претензије Срба против Слобе су биле велике. Али ко је искористио њихов протест и да ли се  побољшао живот народа? Не. Национални понос је сломљен, а економично живети је постало горе него под Милошевићем у време међународних санкција.

Најпотпуније је ситуација настала после 5 октобра изложена у чланцима које је Џулијан Асанж објавио на сајту Викиликс. Књига са збирком депеша које се тичу Србије изашла је крајем 2011. године. Почетком 2012. године руски Први канал је посветио емисију тој књизи.  Овде ћу изнети текст те емисије у потпуности као закључак:

Недавно је у Србији изашла књига која има ефекат темпиране бомбе

Основни економски проблеми са којима ћемо се у најскоријем периоду сусрести у Европи и САД, криза у социјалној сфери и признање краха политике мултикултурализма – све то не смета маничној опсесији да се остатак земље научи како да живи правилно. Промовисање вредности за постизање специфичних циљева у геополитици је данашња пракса западне дипломатије. Већ заборављени редоследи излагања на сајту Викиликс су се испоставили као врло важни за анализу спољне политике Америке према малим земљама као што је Србија. Амбасадор САД у Русији Мајк Мекфаул није само у својим књигама и научним чанцима поредио Владимира Путина са Слободаном Милошевићем, жалећи се на недостатак демократије у Русији. Недавно је у Србији изашла књига која може да произведе ефекат темпиране бомбе и њен аутор анализира разговоре о демократији и отцепљење Косова, које олако прави од Американаца оне који уводе западне вредности.

На преко сто страна књиге која је штампана на неквалитетном папиру је невероватна сага о политичком издајништву и превари. Главни ликови су представници високог руководства у Србији, земљи чија политика се до данас сматрала као необјашњива и нелогична.

”Викиликс” или ”Тајне београдских депеша” је књига чија идеја је била једноставна – да се изабере из огромног масива америчке тајне преписке , која је изложена на сајту Викиликс, све што је на овај или онај начин у вези са Србијом. Очигледна је разлика између тога како су се декларисали српски политичари и онога шта се десило у стварности, што је заинтересовало новинара Николу Врзића да буквално прекопа више од четврт милиона докумената. Резултат је превазишао његова очекивања.

”Депеше које сам објавио су директан доказ да су финансијску, дипломатску и медијску подршку за долазак тзв. продемократским снагама својевремено пружили Американци, и наше руководство је сада принуђено да се потчињава вољи САД испуњавањем америчких потреба и наређења”, говори новинар и аутор књиге Никола Врзић.

Сва савремена српска политика, како спољна, тако и унутрашња, смртно је повезана са три веома принципијална питања: независност Косова, улазак у Европску Унију и улазак у НАТО. Судећи по америчким депешама, та три става су важни и за Вашингтон. Натерати Србе да се смире због изгубљеног Косова које им је силом отето, обећати им неостварену машту о Европској Унији и тихо увести земљу у НАТО. На Војислава Коштуницу је својевремено пао избор запада. Он је био таква компромисна фигура, која је морала да смени свргнутог Милошевића путем револуције која је финансирана са запада. Такође, судећи по депешама, тихи, скромни и неискуснан у политици Коштуница, који је прво постао председник Југославије, а после њеног коначног растурања и премијер Србије, није оправдао поверење које је Запад имао у њега.

‘‘Последњи преломни моменат за мене су били избори 2008. године. Баш тада је постало да су  одмах руке неких страних амбасадора до лаката биле умешане у наше унутрашње ствари. Баш тада су учесници прљавих послова нису само престали да се скривају, већ су почели да се хвале својим успесима”, говори премијер Србије 2004 – 2008. године Војислав Коштуница.

Између премијера и председника су текли разговори о приоритетним питањима. ”Премијер је одбио да нам саопшти детаље. Ускоро очекујемо више детаља од председника.”, – то је само једна од депеша која је послата у Вашингтон из америчке амбасаде у Београду. Замислите, од председника земље чекају извештај у амбасади. Борис Тадић је амбициозни демократски политичар, када је постао председник, постао је послушнији од свог колеге из демократског покрета. По свима трима питањима. Против Устава Србије.

”Наше власти сво време тврде народу да су привржене принципу војне неутралности земље, који стоји у Закону. Оно што они покушавају је промовисање процеса прикључења Србије НАТО-у и то је приоритет број 1.”, – говори аутор нњиге, новинар Никола Врзић.

У тим затвореним разговорима Тадићу још пре 5 година дају на знање да Србија неће видети Европску Унију као своје уши док не призна независност Косова. У депеши се види да је за  председника једина брига да те депеше остану тајна, јер њен публицитет може свести на нулу његову председничку кампању, која се заснива на саветима оних истих Американаца, да је чињеница да је он једини који може Србију да одведе у Европу. Што се тиче независности Косова, онда овог тренутка, када десетине хиљада његових грађана води борбу за преживљавање у покрајини која је препуштена сепаратистима, када се српске дипломате боре по целом свету за сваку реч у бесконачним преговорима, када Русија због Косова ломи копље са Саветом Безбедности, председник Србије у поверљивом разговору саопштава да он неће бити препрека напорима међународне заједнице да стабилизује регион – нека то чак и укључује неку форму независности Косова.

”Нас су убеђивали да је проблем Косова повезан искључиво са Милошевићем, и да демократија која је победила решава та питања аутоматски. Жао ми је што смо тада својим рукама на власт у Србији довели оне  који су земљу претворили у колонију којом управљају из амбасада, у првом реду америчке и енглеске.”, – говори заменик председника савеза српских општина Косова и Метохије Марко Јакшић.

Активни учесник у свргавању Милошевића са власти је био један од лидера косовских Срба, доктор Јакшић, који је до недавно био шеф клинике у Косовској Митровици. Не тако давно, он је био скинут са дужности, а онда је гледао да пронађе своје име у једној од америчких депеша, у којој стоји препорука да он добије ногу у задњицу. Војни извештач утицајног листа ”Политика” Мирослав Лазански је имао скептичан однос према депешама, сматрајући их за политичку манипулацију до тренутка када је у једној од њих прочитао своје име. Американци су га означили као радикалног противника уласка Србије у НАТО. Лазански је убеђен да је његова биографија ту изнесена беспрекорно. Он сада говори да ако су Американци написали истину о њему, онда не лажу за остале.

”Коначно сам се уверио у истинитост депеша, јер нико од политичара није ни покушао да оповргне оно што је тамо речено. Данас 4. јула се ред наше елите за коктел у амбасади протеже цео километар. Данас ми овде нисмо нико, ако не рачунамо у списак оне који су позвани на ту гозбу”, – говори војни дописник листа ”Политика” Мирослав Лазански.

Ред за гозбу у америчкој амбасади у Београду. Уз благослов амбасадора Мери Ворлик долазе министри, виши официри генералштаба, скупштински посланици, лидери опозиционих партија, међу којима су биле и националистичке партије. Идила. Депеше саопштавају да је министар српске владе Расим Љајић, например, у време свакодневног подношења извештаја у амбасади жалио што нема ништа ново да им саопшти. Међу безбројним фасциклама са кривичним делима, којима се занима беобрадски адвокат Горан Петронијевић, појавила се једна у којој се спомиње садашњи шеф преговарачког тима за Косово, Борко Стефановић.

Америчка депеша у којој се спомиње презиме важног српског дипломате је фасцикла која је материјални доказ извршења кривичног дела.

”Ја имам пуномоћ да преко косовских Срба иницирам кривичну истрагу против Борка Стефановића уз оптужбу за шпијунажу и велеиздају. Депеша америчке амбасаде из децембра 2007. године сведочи о томе да је господин Стефановић предао Американциме детаље тајног плана за акције владе Србије, који је требао да ступи на снагу у случају једностраног проглашења независности Косова.”, говори адвокат Горан Петронијевић.

По речима адвоката, тужилаштво је почело истрагу тог дела, али она ће почети само у том случају, ако садашње руководство државе изгуби следеће изборе. Данас је та фасцикла јединствени реални резултат отварања београдских депеша. У то је тешко поверовати, али до данашњег дана у земљи која себе сматра за Домовину ненасилних демократских револуција, нико од поменутих  званичника  у америчким депешама није рекао ни једну реч у своју одбрану. И што је интересантније, нико их ништа није ни питао.

Аутор: Иља Горјачев
Превод: Миодраг Миликић
Извор: Восток

___________
Блог Магацин