Српска академија наука и уметности (САНУ) одлучила је да најновије, треће издање књиге хрватског историчара Виктора Новака „Магнум кримен“, штампано на енглеском језику, не шаље у иностранство као размену, јер САНУ није издавач, саопштио је Извршни одбор ове институције.

23. 03. 2012. 12:01 Р. Лончар – Вести

академик Василије Крестић: "Извршни одбор САНУ-а се уплашио да стане иза "Магнум кримена" јер "научно провереним чињеницама разобличава хрватски клерофашизам и геноцид почињен над Србима у НДХ"

„Магнум кримен“ је први пут објављен у Загребу 1948, а најновије издање штампао је Гамбит из Јагодине и у њему су два Новакова до сада необјављена поглавља. Ово издање је са 80.000 евра помогао богати Србин из дијаспоре, пореклом Херцеговац, у жељи да она буде допринос истини и српској страни у Хагу у одговору на тужбу Хрватске за геноцид против Србије.

САНУ своју одлуку „брани“ ставом свог дописног члана Мире Вуксановића, директора Академијине блиблиотеке. Вуксановић, међутим, не жели да коментарише став Извршног одбора САНУ „јер га није видео“.

С друге стране, академик Василије Крестић подсећа да то раније није била пракса и да је у размену својевремено послата његова „Историја Срба у Хрватској и Славонији“ коју је на енглеском објавио БИГЗ. У свет је преко САНУ-а одаслата и Крестићева књига „Геноцидом до велике Хрватске“ на француском језику, чији је издавач Наш дом из Швајцарске.

Књигоцид
Извршни одбор САНУ-а је показао да га не занима мишљење најкомпетентнијих чланова САНУ-а из Одељења историјских наука о књизи „Магнум кримен“. Мостоградитељ, медицинар, преисторијски археолог и музиколог, показало се, важнији су од историчара и њиховог знања и мишљења. Својом одлуком они су починили, својеврстан, књигоцид – оценио је Крестић.
– Тако је било у време док су на челу САНУ-а били академици Душан Каназир, Александар Деспић и Дејан Медаковић – подсетио је Крестић.

У Извршном одбору САНУ-а су Никола Хајдин, Љубиша Ракић, Никола Тасић и Димитрије Стефановић, мисле да „Магнум кримен“ не треба да иде у редовну размену.

– Знајући да је Хајдин против тога да се САНУ уплиће у дневну политику, ставио сам му до знања да дистрибуција књиге „Магнум кримен“ није дневнополитичко питање већ стратешко национално и научно питање – каже Крестић.

Он је у заоставштини академика Новака, која се чува у Архиву САНУ-а, нашао два поглавља, која су из првог и другог српског издања „Магнума кримена“ на захтев Владимира Бакарића и Макса Баће била изостављена, јер је у њима разобличена делатност католичке цркве пре избијања Другог светског рата.

Крестић сматра да се Извршни одбор САНУ-а уплашио да стане иза „Магнум кримена“ јер „научно провереним чињеницама разобличава хрватски клерофашизам и геноцид почињен над Србима у НДХ“.
Као да су хрватски академици

Крестић је за „Политику“ рекао да је Извршни одбор САНУ-а „оптерећен ирационалним страхом од свега што је српско“, као и да су његови чланови „лишени националног осећања, неспособни да оцене шта је корисно за САНУ, за српски народ и за државу“. Крестић оцењује да је спорна одлука „срамотна не само за њих, већ и за читаву САНУ и све њене чланове“.
– Можда ће Хајдин и његови послушници добити похвале, аплаузе и признања. Можда ће заслужити да постану чланови ХАЗУ-а (Хрватска академија знаности и умјетности) – рекао је Крестић.