Нове газде отпустиле половину радника

22.03.2012
Iзвор: Каматица, Дневник

– Приватизовање фирми у Србији је повећало приходе, вредност имовине и продуктивност, а најнегативнији ефекат је пад броја запослених – изјавио је јуче директор Агенције за приватизацију Владислав Цветковић.

Број запослених се смањио око 58 одсто, рекао је он на конференцији за новинаре на којој су представљени ефекти приватизације од 2001. године до данас, уз напомену да подаци показују да је пад запослених присутан и код приватизованих и код неприватизованих предузећа, што се може приписати транзицији и реструктурирању привреде, а не конкретном моделу приватизације.

– Досадашњи модел приватизације је исцрпљен – нагласио је Цветковић, и додао да се мора тражити ново системско решење за продају предузећа која су остала неприватизована.

Он је прецизирао да је у фирмама које су приватизоване по Закону о својинској трансформацији 139.000 радника остало без посла, по Закону о приватизацији њих 137.000, а у фирмама које нису приватизоване – 117.000 радника.

Друштвена предузећа су 2002. године имала око 680.000 запослених, а данас у тим приватизованим фирмама ради 286.000 радника, навео је он. Говорећи о позитивним ефектима промена власничке својине, директор Агенције за приватизацију рекао је да су приватизоване фирме забележиле раст прихода од око 69 посто, док је вредност имовине у приватизованим предузећима забележила раст од око 47 посто.

Од 2001. је укупно приватизовано око 2.300 предузећа и остварени су приходи који премашују две милијарде евра, док је за продају остало још око 500 фирми. Раскинуто је 650 уговора о приватизацији, односно 28 одсто је било неуспешно. Цветковић је нагласио да је анализа ефеката по регионима показала да је највише предузећа приватизовано у Војводини – 493, а најмање у региону Београда – 278.

– Генерално посматрано, у Београду није било успешних приватизација, осим продаје „Беопетрола” руском „Лукоилу”, а неприватизоване фирме и даље праве велике губитке – рекао је он.

Иако је број приватизованих фирми у региону јужне, источне и централне Србије релативно мањи, приходи које остварују те фирме су већи, а доста је и успешних приватизација из области дуванске и цементне индустрије.

Цветковић се осврнуо и на задуженост предузећа, истакавши да је она расла с годинама и да су нове инвестиције у приватизованим фирмама финансиране задуживањем тих фирми.