БЕОГРАД – Од 1. јула банке неће моћи да исплате месечне зараде клијетима, уколико њихов послодавац није измирио доприносе на плате, изјавио је данас директор Пореске управе Драгутин Радосављевић и најавио да ће крајем марта бити објављен још један списак пореских дужника који ће бити дужи од оног објављеног у јануару.

На основу измена закона о пореском поступку и пореској администрацији банке ће бити обавезне да наплате доприносе послодавцима и проследе их Пореској управи, а уколико то послодавци не учине, њихови запослени неће добити плате, објаснио је Радосављевић у изјави новинарима.

Он је прецизирао да су послодавци обавезни да од бруто зараде исплате 11 одсто доприноса за Фонд ПИО, 6,75 одсто доприноса за здравствено осигурање, затим 0,77 одсто дажбина за Националну службу за запошљавање и 12 одсто пореза држави. Послодавац ће та четири доприноса убудуће плаћати на један рачун, тако да ће тај процес за њега бити јеФтинији, јер је то до сада чинио на четри одвојена рачуна, па је и банкарска провизија била већа, рекао је Радосављевић и додао да ће читав процес у банци трајати неколико секунди.

Према његовим сазнањима, које је добио из Удружења банака Србије, међу банкама нема противљења оваквој одлуци државе. Радосављевић је истакао да ко год се противи оваквој одлуци и будућој пракси, тај не плаћа редовно своје обавезе према запосленима и држави.

Он је додао да је Пореска управа прошле године поднела више од 13.000 кривичних пријава против послодаваца због тога што нису редовно уплаћивали доприносе запосленима, али су радници трпели штету због тога што правосудни поступак траје дуго. Радосављевић је навео да ће нови списак дужника најављен крајем марта сигурно имати еФекта и биће већи од оног у јануара.

После објављивања пореских дужника почетком ове године, у јануару су повећани приходи буџета за око девет одсто. Напомињући да су прорачуни Министарства Финансија да ће буџетски приходи за јануар, Фебруар и март ове године износи око 138 милијарди динара, Радосављевих је изразио очекивање да ће они у пракси бити већи до 140 милијарди динара захваљаујући мерама државе за повећање пореске дициплине.

БЕОГРАД – Кредитна задуженост грађана Србије незнатно је повећана током протеклог месеца, али када се урачуна утицај инФлације, може се рећи да се ради о стагнацији или чак благом паду дугова грађана банкама, изјавио је данас генерални секретар Удружења банака Србије Верољуб Дугалић.

Према подацима Удружења банака, задуженост грађана Србије током Фебруара повећана је за 1,9 одсто, на 562,25 милијарди динара, при чему је код свих врста кредита забележен минимални раст. Како је навео Дугалић на конФеренцији за новинаре, највећи раст забележили су стамбени кредити, за око 400 кредита, што је делом последица уредбе о субвенционисању стамбених кредита.

Готовински кредити повећани су за 0,5 одсто, на 144,32 милијарде динара, а потрошачки кредити и кредити за реФинансирање за по 0,1 одсто, на 37,99 милијарди динара, односно 34,08 милијарди. Дугалић је указао и на константно месечно повећање кашњења грађана у отплати кредита за по 0,1 процентни поен током протеклог периода, тако да је оно сада на нивоу од 3,9 одсто.

Што се тиче кредита предузећа, током Фебруара забележено је повећање од 0,7 одсто, на 1. 333,99 милијарди динара, док је задуженост предузетника порасла за пет одсто, на 90,17 милијарди. Код предузећа је у Фебруару забележен пад кашњења у отплати кредита већег од 15 дана, са 15,4 одсто на 14,8 одсто, док је код предузетника кашњење смањено са 11,6 на 11,5 одсто.

Дугалић је нагласио да кредитна активност банака зависи од опште економске ситуације, и да је тешко очекивати да се она повећава са садашњом просечном платом у Србији и лошом ликвидносцћу привреде.