ДЕШАВА СЕ...

На Косову и Метохији значајна налазишта драгог камена


КРАГУЈЕВАЦ – На Косову и Метохији постоје значајне количине драгог камена хризопраса (ćryzoprase), који у поређењу са тим каменом из Аустралије, који је најпознатији у свету, не заостаје ни мало по квалитету, а можда је чак и лепши, изјавио је данас Танјугу потпредседник Гемолошког друштва Србије Зоран Миладиновић.

18.03.2012  Танјуг

Наглашавајући да је поред Аустралије, у Пољској друго познато лежиште хризопраса, драгог камена који има врло „лепу прођу и цену“, Миладиновић наводи да налазиште на Косову није толико познато, те и да се неправилно есплоатише експлозијама.

„Занимљиве количине хризопраса налазе се у близини Приштине, на лежишту Голеш, а цена тог камена у свету износи од 200 до 300 долара по килограму“, рекао је Миладиновић, који је радећи докторат на Рударско-геолошком Факултету у Београду, направио репрезентативну збирку драгуља на подручју Србије.

Он је нагласио да су у Србији урађена скромна истраживања о постојању драгог камења, те и да су као таква показала да постоји неколико региона где постоји већа количина јувелирског камена.

Реч је фрушкој Гори, области Шумадије од Аранђеловца, Страгара, Крагујевца па до Краљева, подручје код Горњег Милановца, на Златибору, код Tрстеника и Крушевца, као и на Косову и Метохији.

„Драго камење које има Србија је средње категорије, а тиме и цене. Најзаступљенији су кварц, аметист, ахат, аспис, опали, а највреднији су аквамарин са Цера који спада у групу скупих драгих камења“, рекао је Миладиновић, дипломирани инжењер геологије.

Он је навео и да се ахат, драги камен са лежишта Леце код Бујановца нашао у светској књизи, објављеној ове године, која се бави ахатима из целог света, те и да је то можда први пут неко признање у иностранству за наше драгог камење.

Према речима Миладиновића, потребно је једно врло обимно истраживање јер, примера ради, источни део Србије који лежи на квалитетном мрком угљу и који је заобиђен у бомбардовању Србије, није уопште истражен, а налазишта је лако одредити – треба само пратити градове из доба Римљана.

„Држава би од тога имала велике користи, не само пуњењем буџета због отварања рудника, већ би се запослиле породице на обради тог камена“, истакао је Миладиновић.

Он је навео пример „Златаре Мајданпек“ која би могла да обрађује домаћи камен и на тај начин би се промовисало културно, односно, природно наслеђе које поседује Србија.

Миладиновић указује и на чињеницу да је традиција драгог камења код нас практично престала да постоји заједно са средњевековном српском државом.

Гемолошко друштво Србије представило се узорцима драгог камења у Србији, како необрађеног тако и обрађеног, и накитом од њега на Сајму камена у Крагујевцу.

Нјихов штанд је привлачио посебну пажњу посетилаца, тим пре што је Миладиновић на лицу места демонстрирао како обрађује драго камење.

На питање посетилаца да ли је тачно да накит од драгог камења лечи, Миладиновић је одговарао да званична медицина тај начин лечења не признаје.

Хризопрас, „зелен као јабука и боје лимуна“, како се наводи у књизи „Енциклопедија кристала“ коју је припремила Дзуди Хол, стимулише дубока медитативна стања, буди наду, извлачи таленте и стимулише креативност.

За тај камен се у древна времена говорило да изазивал љубав према истини. Као камен пролећа, хризопрас представља промену срца или нову могућност за ситуације када све изгледа безнадежно.