Због нетачног броја ратних инвалида, милијарде динара не иду у праве руке. Званично има 45.000 ратних инвалида и чланова породица палих бораца, удружења представљају 70.000 људи

14.03.2012. извор: Новости
СУКОБИ на подручју бивше Југославије Србији су у аманет оставили око 45.000 регистрованих ратних војних инвалида и породица палих бораца. Али, према списку Савета за ветеранска питања који чини осам удружења, има их чак 70.000. Разлог за „фризирање“ података лежи, наравно, у парама. Сваке године, удружења расподеле колач од 59 милиона динара, а не чине никакве напоре да би се донео закон и унапредила права српских ветерана.

Милан Попић (лево) не може да замени помагала девет месеци

Пре само десет година о интересима ове најрањивије популације бринуло се свега седам удружења, а данас их је више од стотину. То не значи да је повећана и брига за решавањем проблема. Напротив! Закон о борачко-инвалидској заштити, написан пре пуних девет година, још чека на усвајање, а самим тим и боља решења о додели ортопедских помагала, здравственој заштити, стамбеном збрињавању…

У Удружењу тешких ратних војних инвалида и породица палих бораца свих ратова Србије, кажу да је иницијатива о уједињењу свих организација и њиховом заједничком иступању у борби против системских проблема потекла 2010. године управо од њих, али – без успеха.

МИЛИЈАРДА СВАКОГ МЕСЕЦА

ЗА 12.732 ратна војна инвалида, 5.589 мирнодопских, 7.601 породица палих бораца, 2.000 инвалида рата и још најмање 10.000 других жртава ратних разарања, свакога месеца издваја се око 1,3 милијарди динара, што је 15 милијарди годишње!

– Зато ја данас чекам девет месеци на замену ортопедских помагала, око 2.000 бораца нема решено стамбено питање, немамо права на бањско лечење, а упркос високим инвалиднинама не можемо да подигнемо кредит ни да сами бирамо банку – прича Милан Попић из овог удружења. Он верује да су сва решења у новом закону, али и да неко намерно спречава његово доношење.

Негован Станковић, државни секретар задужен управо за питања ветерана, каже да су шансе за „фризирање“ чланства у удружењима, како би се доказала њихова репрезентативност, сведена на најмању могућу меру.

– Ваљаност удружења се проверава на сваке три године и ми, методом случајног узорка, проверавамо спискове и матичне бројеве. Ако се неко истовремено појави у више организација, ми га аутоматски бришемо.

Са друге стране, у Министарству рада и социјалне политике признају да се закон предуго „крчка“, али додају да је овај ресор чинио „све што је до њих“.

– Први покушај доношења новог закона био је још 2003, али та је Влада убрзо пала и није завршила посао – објашњава др Миро Чаваљуга, помоћник министра за борачко-инвалидска питања. – Исто је поновљено и 2006. па 2007, али у оба случаја није било скупштинске већине да га изгласа. Зато смо одлучили да унапредимо постојећи закон и написали његове измене и допуне како би се превазишла политичка несагласност, али је и овај документ – одбијен. Министарство финансија га је одбацило под образложењем да је тај нацрт скупљи за пет милијарди динара од важећег закона.