И Европа је неко женско. И има озбиљних проблема. Пре свега, шизофрена је. Старија дама а скроз одлепила. А ми ето назор, иако нас не воли као нежељено чедо, постали некакви кандидати за њу. 90 пута одбијени пијани просац. Али се свуда по селу хвали како га је примила и нежно му развалила шамарчину.

Па какав проблем има та Европа? Њена суштина је конфликтна. И тиме је осуђена на пропаст. Замишљена као заједница народа, од којих су многи међусобно дуго и крваво ратовали, имала је сврху да олакша промет робе богатијих према сиромашнијим полуиндијанцима који су имали ту част да је скупо плате.

И ствари кренуле добро. Новци нису проблем, новци не постоје. Коме колико треба он допише нула у неку виртуалну рачуњаљку. Нема везе ни са чим, а најмање са економијом. А није ни важно, ионако ће то све завршити у Немачкој за круг – два. И тако то пукне… Сад би Немци требало да врну кинту – а што би?

То се зове сукоб интереса. Онда Немци хоће више власти за своје паре, а остали не би да деле суверенитет. Ствари ће све више и више ескалирати, па неће помоћи ни тазе дописане трилијардице у ону рачуњаљку.

А ми смо у том лепом друштву предвиђени да редовно чистимо клозет и пазимо да се керови не олакшавају где није прописано.

Сад ћете тек да видите уцене. За датум преговора – Република Српска, за озбиљно размишљање аутономија Санџаку, ако не будемо добри и гласали како треба – оде Војводина. Робовима није да размишљају.

И тако помислих како нам је једина шанса да се оканемо маторе снајке. Са љубљења стопа да пређемо барем на љубавна писма, да има за потпалу.