Сврставање српских манастира на Косову и Метохији међу пет најважнијих светих места на Медитерану заштитиће их од све чешћих својатања власти из Приштине у Унеску. Светињама у покрајини то ће омогућити бољу заштиту, брже враћање одузете имовине и обнову уништеног – једноставно, овакав третман српским манастирима гарантује да ће остати места бујања духовног живота, а не само туристички објекти.

10. 03. 2012.  Вечерње новости

Пећка патријаршија наћи ће се у кругу светиња првог реда

Одлука о укључивању српске културне баштине на КиМ у друштво Јерусалима, Ватикана, Меке и Свете Горе, како пишу београдске ”Вечерње новости”, донета је на скупу у Бриселу. У кругу светиња првог реда наћи ће се наша Пећка патријаршија, Високи Дечани, Грачаница и Богородица Љевишка, које је Унеско ставио на листу светске културне баштине. Осим ових, као целина, биће заштићени и остали вредни православни храмови на КиМ.

На пројекту међународних експерата за религију, историју и право ”Света места и мултикултурни дијалог”, који подржава и Европска унија, ради се већ две године, а конкретни резултати очекују се већ крајем 2013.

У овом тиму Србију представља проф. др Сима Аврамовић са Правног факултета у Београду. На пројекту ради са колегама из десетак угледних универзитета.

– На скупу у Бриселу инсистирао сам на заштити српског идентитета наших светиња и њихових власничких права – рекао је професор Аврамовић за ”Вечерње новости”. – Како не сумњам да ће покушаји проглашавања српске баштине за косовску бити настављени, ово ће бити веома снажна заштита против оваквих напада.

Света места ”ничија земља”

Идеја која је у Брисел стигла из Београда јесте да српски манастири на КиМ добију неку врсту статуса екстериторијалних светих места. То би значило да се простор на коме се они налазе сматра ”отвореном” територијом за све који у њих долазе са добрим намерама. Овај предлог наишао је на разумевање у Бриселу, где је поменута идеја да би сва најзначајнија света места требало да имају ”специјални, аутономни” статус.
Последњи покушај ”отимања” српских светиња био је на Комитету светске баштине Унеска јуна прошле године, када је Приштина лобирала да се манастири заведу као ”средњовековно добро Косова”, а не Србије. Жестоком дипломатском офанзивом Србија је успела да осујети ово подметање.

Осим заштите, ”класификација” светих места омогућиће српским манастирима на КиМ финансијску самосталност – да економски не зависе чак ни од наше државе. Са мртве тачке требало би да помери и реституцију црквене имовине, али и да убрза повратак Срба који су живели у окружењу светиња.

Идеја је да будућа обнова светих места на КиМ буде у рукама стручњака из Србије, како би се заштитио њихов идентитет и не би оштетило културно наслеђе.

– Најважније је да, после обнове, манастири не постану само музеји и туристичке атракције, већ места активног ходочашћа – наглашава наш саговорник. – Потребно је и да им се врате шуме, њиве и виногради. На њима би Срби из окружења могли да раде и од њих да живе. Важно је да су они око њих јер није свеједно да ли су око светиња људи који желе да им науде или они који их осећају као своје.