Наши надлежни органи задужени за воду не разликују микрограме од милиграма, али ту цену плаћамо ми и наша деца.

март 9, 2012 — Небојша

Убитачне капи
Понедељак, 25. Јануар, 2010.| Аутор: КАТАРИНА МАРТИЋ

У Србији је дозвољена количина пестицида и канцерогених супстанци у пијаћој води 1.000 пута већа од дозвољене у Европској Унији. Министарство здравља без одговора

Шта пијемо?

БЕОГРАД – Максимална дозвољена вредност пестицида у води за пиће у Србији је 1.000 пута већа него у земљама ЕУ!
– У Правилнику о хигијенској исправности воде за пиће концентрације су изражене у милиграмима, док су исте те концентрације у Директиви ЕУ изражене у микрограмима. То значи да је, због нечијег незнања јединица мера, дозвољено да вода у Србији буде 1.000 пута загађенија отровним супстанцама него вода у земљама ЕУ – тврди извор Курира, иначе активан члан еколошког покрета. Он каже да Директива о пијаћој води ЕУ захтева да концентрација једне врсте пестицида у води не прелази 0,1 микрограм по литру и 0,5 микрограма свих пестицида у води, што код нас није случај.

– Поред тога, на основу овог правилника проверава се присутност само неких пестицида у води. Тако је могуће да се и сада неки отрови који изазивају канцер налазе у води, а да то нико не контролише јер једноставно нису на списку – тврди извор Курира и наглашава да је добро познато да је пестициде немогуће уклонити из воде.

Да бисмо сазнали ко је при изради правилника направио катастрофалну грешку, као и ко је одређивао критеријуме за одабир пестицида чије се присуство прати у води, контактирали смо са одговорнима у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде, који су рекли да грешка није направљена код њих.

– Ми немамо везе с том грешком. Правилник о хигијенској исправности воде радило је Министарство здравља и његову примену контролише њихова санитарна инспекција – саопштили су нам у поменутом министарству.

Међутим, одговор на питање зашто се у нашим правилницима налази јединица мере милиграм, а у Директиви ЕУ микрограм, као и који је критеријум да се одаберу пестициди чије се присуство прати у води, из Министарства здравља до закључења овог броја нисмо добили. Поред тога, јавност је остала ускраћена за одговор на питање која је технологија коришћена у откривању пестицида и да ли земље ЕУ користе исту.
Научно је доказано да су пестициди који се користе за прскање биљака узрочници канцерогених обољења. Истраживачи су навели неколико пестицида са потенцијално високим ризиком при дугорочном излагању.

Узрочници рака

Неки од пестицида који се налазе на листи дозвољених у домаћем Правилнику о хигијенској исправности воде за пиће доказано су штетни.

ДДТ: Повезује се с карциномима, као и са мушком неплодношћу, пошто је доказано да блокира мушке полне хормоне. У индустријализованим земљама његова употреба је забрањена, а УН спроводе посебан програм за развој, којим покушавају да забране његову употребу у целом свету.

Линдан: Откривено је да негативно утиче на ендокрини систем и проузрокује настанак рака и неплодности.

Атразин: Садржи канцерогене супстанце. Доказано је да је рак дојке код жена повезан с излагањем овом пестициду. Иако је његова употреба забрањена, код нас се користи за уништавање корова.

Молинат: Доказани канцероген.

Органски фосфати: Приликом излагања у мањим количинама јављају се симптоми попут израженог умора, поремећаја сна, промена расположења, главобоља, смањене концентрације…

Пестициди изазивају Паркинсонову болест!

Особе које су дуготрајно изложене ниским дозама пестицида имају 70 одсто више шанси да оболе од Паркинсонове болести него популација која им није изложена, саопштили су амерички истраживачи, што је објављено и у стручном часопису Неуролошки анали.

Спроведена студија потврдила је и тезу претходних истраживања, која су наговештавала да пестициди оштећују нерве ћелије. Паркинсонова болест је иначе тешко и неизлечиво неуролошко обољење, које доводи до парализе, тешког инвалидитета и често смрти.