Не веруј оном што видиш својим очима

Можете ли да замислите да живите у свету о коме је све што знате погрешно, у коме су информације лажне, све дневне вести измишљене, историја фалсификована, наука логички изврнута, путеви никуда не воде, путокази окренути наопачке, мостови климави и несигурни, а већина људи лишена способности расуђивања? Ако сте на тренутак помислили да је то можда данашњи свет, погодили сте…

09.03.2012. извор: Таблоид
Пише: Ивона Живковић
Да са овим светом одавно нешто не ваља многи грађани широм света све више примећују. Владе пљачкају сопствене грађане, људи мрзе сопствене државе, деца бију родитеље. Медији пласирају више лажи него истине и затрпавају грађане небитним информацијама, док им оне од виталног значаја скривају. Школе децу заглупљују од малих ногу, учећи их свему само не оном што им је за разуман и квалитетан живот потребно. Људи се све више плаше природе и све теже остварују контакт са њом. Живот им је постао зависан од синтетичких материјала који су ушли и у храну и без којих се више не може.
Лекови имају више нежељених ефеката него лековитих, а страхови и психичка лабилност су постале уобичајене карактеристике личности. Људи се све мање разликују једни од других, и физички и карактерно. Више се не комуницира лично већ само преко виртуелних мрежа. Оно што је ипак најгоре, што су записи о нашем животу, размишљању и постојању све више кибернетски, што значи виртуелни, и једним притиском на дугме се могу обрисати. Само је питање дана када ће и камени споменици на гробовима бити замењени практичнијим, виртуелним обележјем. На пример, виртуелним спомен-обележјем у облику интернет сајта.
Ако нисте у стању сами да оставите неки трајни запис о себи, професионални веб-мајстори ће вам то направити. Нека се читава ова посмртна сајбер мрежа зове – евербоок. Наравно све ће функционисати до једног дана… када ће све нестати, и то у трену, као што читав Интернет и све његове друштвене мреже могу нестати у трену. И тај трен ће означити почетак нечег сасвим новог, насталог из новостворене празнине.
Приче о могућем искључивању Интернета које би уследило већ почетком марта 2012. неки већ виде као својеврсни „социјални експеримент“. Да са Интернетом није све у реду медији нас већ неколико година информишу пласирајући приче о опасном криминалу који се преко њега шири. У питању је крађа преко платних картица приликом онлајн куповине, посебно се наглашава пиратерија (сада је у фази наступања нови закон о томе на нивоу Европске уније), а ту су и порно-индустрија, педофилија и „загушивање“ мреже компјутерским вирусима. Осим ако и овде много тога није намерно подметнуто и лажирано да би се нашло оправдање за строжу интернет контролу, односно цензуру садржаја који некоме не одговара.
Тако се често пласирају информације да се некакве групе клинаца, који нису баш експерти за компјутерске програме, играју тако што набадају по компјутерским програмима, слажу неке своје ситне програмчиће и убацију их у кибернетску мрежу слањем мејлова и поставлајњем сајтова заражених њиховим програмчићима, тако да се у егзекутивним фајловима оних који посете њихов примамљиви сајт покупи и гомила „вируса“.
Што је најзанимљивије, ови хакери (што значи они који не познају суштину рада система, већ је само наслућују и набадају) направили су већ више пута прави дар-мар нападајући велике базе података моћних компанија, банака, државних аганција или глобалних медија. Да то раде некакви хакери може поверовати само онај ко не зна да је сајбер мрежа много комплекснија него што се то јавности приказује.
Систем компјутерског умрежавања смишљен је и разрађиван дуго година управо у Пентагону, и то за војне потребе не Американаца него међународне трговачке олигархије.
Ако бисмо теоријски замислили да овај систем има, на пример, седам делова који су перфектно повезани у целину и служе као одлична мрежа за апсолутни наџор свих корисника Интернета, онда је логично закључити да ће се у комерцијалној продаји наћи само један до два таква дела, који ће бити као врх леденог брега доступни увиду јавности у рад система. За постојање осталих делова, већина обичних људи неће ни знати. Рецимо да је за већину корисника тајна да оно што се једном запише у неком сајбер простору остаје ту трајно записано и практично се никада не може обрисати. И оно што мислите да сте обрисали, у ствари нисте.
Дакле, никакви хакери не могу оборити овај систем у корену, јер они за постојање тог корена и не знају. Систем у корену могу обарати само они којима је властела дозволила да то чине из неког њима знаног интереса.
Када би обични људи знали оно што зна краљ, сви би били краљеви. Али, није тако. Познато је, међутим, да би сваки краљ највише волео да у сваком тренутку зна шта о њему мисле његови поданици, да ли му спремају неку заверу…
Све информације на једном месту
Већ смо у једном ранијем тексту поменули да је америчко Министарство одбране правило пре десетак година план коришћења Интернета као оружја у пројекту названом INFORMATION OPERATION ROADMAP како би се преко њега спроводиле информационе операције попут: електронског ратовања, разне психолошке операције, обезбеђивала подршка оваквим операцијама, вршило војно обмањивање и саботаже на компјутреским мрежама и системима… Овај план је наводно одбачен, али све оно што је у њему било разматрано на чудесан начин се ипак примењује.
У исто време, након терористичког напада на Њујорк и Пентагон 11. септембра 2001, који су одрадили наводно терористи Ал Каиде, агенција DARPA (која ради у оквиру Пентагона) направила је пројекат за тотално прикупљање свих могућих информација.
Руководилац овог пројекта био је пензионисан поморски адмирал Џон Поиндекстер, кога је након напада на Њујорк и Пентагон 2001. ту поставио Џорџ Буш. Напад је тако био одличан повод јер образложење је било да се мора деловати превентивно и да се терористи евентуално прате по читавом свету и да се и сваки њихов наговештај ухвати, пре него што реализују своју идеју.
Тако је идеја Пондекстера била прављење једног тоталног софтверског пакета преко кога би се прикупиле практично све могуће информације о сваком човеку на планети, јер свако може бити терориста. У то су нас убеђивали медији показујући нам да је некакав Мухамед Ата, после само неколико часова летења, успео да усмери путнички авион боинг 747 на Куле близнакиње. И то је и даље званична медијска „истина“ о овом терористичком нападу. Иако смо већ писали да никаквих авиона није било.
Зашто је изабран баш пензионисани адмирал са докторатом, Поиндекстер?
Он је 1996. године почео да ради у малој приватној компанији Syntek Technologies која је под уговором радила пројекте у области одбране, али и неке комерцијалне послове. Његова фирма је имала уговор и са DARPA. Као потпредседник фирме радио је већ на пројекту за DARPA који је назван GENOA. Циљ тог пројекта је био да се направи софтверска подлога за огромну базу података која би била „рудник“ свих врста информација, при чему би се све оне на сваки могући начин могле повезивати.
Ево како је Поиндекстер представио свој програм Тотална Информациона Будност на скупу DARPA TECH августа 2002. у Енхејму, у Калифорнији: Обавештајно прикупљање мора обухватити хиљаде људи чији идентитет и кретање обично не знамо. То је аналогно тражењу подморнице у океану шумова – ми морамо наћи терористе у свету различитих шумова, да разумемо шта планирају, развијају и да припремимо унапред све опције за спречавање њиховог напада.
Један од најзначајнијих задатака у том циљу за др Поиндекстера је било праћење свих видова сајбер трансакција: Ако нека група терориста намерава да изврши напад, најбољи начин да им се уђе у траг је праћење свих њихових трансакција у информационом простору јер у свакој комуникацији остаје неки потпис, неки знак…
Зато бибило потребно, по Поиндекстеровом мишљењу, стварање једног ТОТАЛНОГ СИСТЕМА НАДЗОРА у коме различите базе података могу да комуницирају, сједињују се и трансферишу где треба, што брже и што поузданије.
Наш циљ је тотална информациона будност, нагласио је Поиндекстер… Нама је потребно више него да будемо сигурни да различите базе података међусобно комуницирају, нама је потребан начин да исцедимо информацију која нам је значајна из свих оних уједињених база, али да осигурамо да приватна информација сваког грађанина буде заштићена.
Дакле, да специјални алати не би „цедили“ тамо где не треба, подаци грађана би у „тоталној бази“ били посебно идентификовани и заштићени као такви. То значи да „тотална база“ мора имати и тоталне податке (!) о свим грађанима који би тако били „заштићени“.
Због тога је Канцеларија значајних информација (IAO) поставила себи циљ да „измишља, развија, примењује, сједињава, приказује и преноси информационе технологије, компоненте и прототипоове информационих система који ће бити стално надгледани како би се посебним алатима супротставили асиметричној претњи“ (мисли се на доктрину асиметричног ратовања – асyметриц њарфаре). Пројекат је назван ТОТАЛНА ИНФОРМАЦИОНА БУДНОСТ (Total Information Awerness – TIA).

(редакцијски додатак, видео снимци: Alex Jones Classic Video: Total Information Awareness — „The All-Seeing Evil Eye“

Технологије које био се при том повезивале биле су већ усвојене као пројекти DARPA: То је укључивало пројекат Џонатана Филипса Хумана идентификација са даљине, што је подразумевало коришћење мултимодалне биометричке технологије идентификације.
Даг Дајер је развијао програм назван GENISYS, који одржава све потребне податке у тоталној бази, али тако да се они, без обзира у ком делу света прикупљени, могу користити као у централној бази. Технологија читања подразумевала би потпуну заштиту података од неовлашћених лица.
Чарлс Вејн је задужен за програме назване TIDES и ЕEARS. Задатак програма је да аутоматски, са било ког језика, информацију пронађе, преведе и конвертује у текст. То значи да се свака страна реч ухваћена у телефонском разговору, нпр., одмах може идентификовати и превести на енглески. Програм би обухватио око хиљаду језика.
Ту је и програм бионадзора Ларија Вилиса, као и пројекат GENOA 2, Тома Армјуира, који има задатак интелигентне анализе огромне количине података, односно израде посебних софтверских алата који би тај посао обављали. DARPA је имала 2003. и пројекат Open BSD, што је значило израду бесплатног оперативног система чији је главни циљ био безбедност. Подразумева се да би га корисници рачунара радо инсталирали – ради своје безбедности?! Финансирање је прекинуто, наводно, због једног важног програмера, који је изнео у јавност неке своје антиратне ставове. Ипак, око 2,3 милиона долара је већ потрошено на израду овог програма.

Дакле, TIA пројекат је имао циљ обједињавање свих ових пројеката који би мотрили и обрађивали милијарде комуникационих размена, а интелигентне машине би из обиља података нашле сумњиве детаље који би открили терористичке планове (!)
Да ли је овај пројекат заживео и да ли се спроводи? Закључујте сами.

У случају да се пројекат остварује, подразумева се да се он годинама мора пунити свим могућим подацима. Учестале крађе персоналних компјутера и упади у службене базе података су у САД последњих неколико година драстично повећане. На сваки могући начин широм света се настоји направити некаква база података у коју ће по неком основу бити уведени обични грађани. БусПлус је у Београду одрадио управо такав један посао.
За прикупљање података о карактеру сваког појединца и његовим другим карактеристикама, најбоље је акцију прикупљања података спровести праћењем интернет саобраћаја. Зато је важно да Интернет ради и да има што већи проток информација и што више корисника. И то је развијано годинама, људи су широм света масовно умножавани.

Киднаповање IP адреса и домена

Oнда је медијима пре неколико месеци откривено да се саобраћај преко Интернета не одвија баш на начин на који би требало, већ су се подаци који су тражени, на пример, преко неког претраживача, преусмеравали на друге сајтове. Тако је откривено да „нешто“ у систему домена (DNS) мења њихове IP адресе.
Кибернетски речено DNS сервери који имају задатак да адресне информације пребацију у нумеричке адресе и омогућавају тако да компјутери међусобно комуницирају на свом језику, праве „лапсусе“ и мењују нумеричке кодове. И такво понашање DNS сервера кибернетичари оцењују као софтверску болест – malware.
Та болест је узрокована убацивањем у DNS систем једног „тројанца“ (вирусног програма) који се наводно као црв сместио у основне (root) DNS сервере и мењао IP адресе и преусмеравао читав саобраћај на погрешну страну, и то у криминалну мрежу која је персоналне рачунаре тамо додатно инфицирала вирусума. И они су онда удружени на мрежи тако правили још већи хаос у кибернетском саобраћају. Овај „тројанац“ је назван DNS Changer (мењач).

Ови болесни софтвери су чак кришом и неприметно годинама замењивали settings (поставку) персоналних компјутера који су посећивали Интернет како би их спречили да се софтверски очисте, односно да стигну на неки безбедносни сајт који би („тројанца“) у њима открио и уништио. То значи да је програм перфектно и зналачки направљен, јер је изиграо наизглед чак и све Пентагонове врхунске стручњаке. А нећете веровати, смислили су га и убацили у мрежу неки руски хакери, који су ухваћени као „организована“ хакерска мрежа која је радила из Естоније.

Читаву акцију хватања је одрадио ФБИ, а групу су откуцале власти Естоније. Можда није на одмет речи да је један од чланова групе, извесни Павел Врублевски, по неким изворима имао везе са Мосадом, а његов пословни партнер Владимир Цацин је имао и сопствену веома успешну фирму која је правила софтвере за процесирање који су у Русији коришћени у платном промету.

Е сад, зашто би неко ко се успешно бавио софтверским послом себе ставио у позицију да руши интернет систем? Јер убацити DNS Changer у root сервере преко којих иде сав светски Интернет саобраћај је саботажа без преседана? Неко је неког очито навукао на овакав криминал. И неко је испао дилетант који је морао да буде жртвован да би могла да уследи акција „чишћења“.

Подсетимо да су ови DNS сервери, у ствари, комуникациона „чворишта“ преко којих пролази сав интернет саобраћај и преко њих буквално пролазе сви подаци из интернет саобраћаја из читавог света. И они имају своју кеш меморију, која све те податке може да задржи, али то задржавање се наводно врши само неколико сати, а онда се све брише. Наравно, не мора да буде тако. И они се очигледно могу и трајно похранити – на пример уколико би НЕКО хтео да прави ТОТАЛНУ БАЗУ ПОДАТАКА.

Иако су се наводно руски сајбер стручњаци понудили да DNS root serverе очисте од овог „тројанца“, ФБИ је преко ноћи узурпирао све ове сервере.

Пошто ФБИ ради само легално, у складу са законом (!), амерички суд им је одобрио да у сврху заштите националног интереса ове DNS сервере преузму под своју контролу, и они су наводно одмах заменили инфраструктури систем овог „тројанца“ (који мења IP адресе) тако да сада ФБИ легално, уз дозволу суда, користи ову криминалну сајбер структуру (!). И тако сада функционише Интернет. А налог да ово могу да раде имају само до 8. марта 2012. Када рок истекне, ако не добију продужетак, онда ће читав интернет саобраћај морати да се заустави док се DNS root server-и не очисте од „тројанаца“. И то може потрајати.

Дакле, сад можете да бирате: или да сте без Интернета неколико месеци или можда година, или да се сав интернет саобраћај одвија преко агената ФБИ који ће имати апсолутни увид у историју вашег претраживача (браусера) и којима суд треба да продужи налог да држе под својом контролом сав интернет саобраћај? И то је питање са којим се суочавају амерички грађани у разним анкетама.
О пројекту Тоталне базе података (да ли сте за њу или не?) нема анкете.

Е, то могуће искључивање Интернета, уколико се судски налог не продужи, посебно се не допада некаквој анонимној „хакерској“ групи чији се чланови налазе широм света и нико не зна колико их има и како делују , али се организују и комуницирају међусобно баш преко Интернета. И зато се називају још активисти.

Преко Twitera размењују поруке, онда се сакупљају на уличним протестима и наводно се боре против свега онога што већини обичних људи смета: моћних банкара, великих похлепних капиталиста, корумпираних влада и сл. Прави борци за слободу, наизглед. И они веома јасно шаљу поруку да се противе било каквим рестрикцијама у приступу Интернету. Чак су наводно напали сајт ФБИ. Наводи се да су оборили сајт ЦИА и написали поруку CIA TANGO DOWN. Помињу се и сајтови Интерпола, УН, Министарства правосуђа Грчке, Владе Црне Горе…

Ова група нема име, већ себе називају анонимусима (безименима). Пошто нико не може бити безимен и без личне карте и идентификационог броја, полиција неке од протестаната ухапси и идентификује. Али, њихова имена не значе ништа, јер се ради о младим људима (типа „Отпораша“ јер су из исте „кухиње“) само увученим у једну перфидну игру, коју води НЕКО други зарад својих интереса. Име њиховог финансијера и организатора је непознато. Ни они га вероватно не знају.

Маска као симбол смишљеног false flag тероризма?

Анонимуси, изгледа, користе на својим маскама лик Гаја Фокса, познатог и као Гвидо Фокс. Зашто баш његов? Зато што је Гвидо Фокс историјски дефинисан као симбол завереништва. Фокс је био почетком 17. века увучен у једну перфидну психолошку операцију чија је сврха била да енглеском и шкотском краљу Џејмсу I или VI стави до знања да мора зарад сопствених интереса ући у рат са Шпанијом, која је у то време била главна војна армада Римокатоличке цркве. Префригани језуитски мозгови смислили су начин како да зарад интереса трговачке олигархије оркестрирају овај рат који им је био потребан како би остварили свој циљ, а то је да успоставе нову војну империју – Велику Британију, која од тада већ четири стотине година разним завереничким смицалицама, оркестрирањем лажних терористичких акција, остварује своју доминацију у читавом свету, настављајући тако да контролише све трговачке путеве и финансијске токове које је контролисала и древна Римска империја. Маска са ликом Гвида Фокса не представља ништа друго до симбол државног терора и конспирације и коришћења тероризма у циљу стварања false flag (лажне заставе) операција, које служе да би се оправдало коришћење војне силе или доношење неког репресивног закона.
У овом тренутку покренут је напад на Интернет (од некаквих руских ликова типа Гвида Фокса, који и не знају шта раде) и ФБИ је морао да реагује. Теза је покренула антитезу, а решење је нађено у синтези. Сада су сви подаци у рукама ФБИ, који није ништа друго до истурена обавештајна мрежа Британске империје.
Независни амерички председнички кандидат Рон Пол зато упозорава младе и наивне људе да не наседају на игре Анонимуса који су повезани са језуитима, и сматра да њихове активности треба веома пажљиво надзирати.