Која је највећа вредност у животу? Већина одговара – новац! Погрешно! Има других вредности које су важније од новца. 

10.03.2012. ФБР Удружење Ћирилица

Погледајмо редослед вредности. Важније од новца је – ЗДРАВЉЕ!
Када си здрав, каже наш народ, и вода ти је слатка. Здрав човек има много жеља, болестан само једну – да оздрави. У здравом телу, здрав је дух. Здраво тело треба да одржавате – хладном водом. Туширајте се хладном водом, јер хладна вода помаже здравим ћелијама да победе болесне. То ме је пре месец дана научио господин Римачук, који живи у Запрешићу покрај Загреба. Послушајте га и ширите даље ову философију здравља. Здрав човек ствара здраву заједницу. Здрава заједница је гаранција опстанка човечанства. Данашње човечанство је опасно болесно и мора да се одмах лечи. Пођимо од себе и својих пријатеља. Тако ширимо покрет за здравог човека и здраву заједницу.

После здравља, вредност важнија од новца је – СЛОБОДА.
Златни кавез је, ипак, само кавез. Слободан човек је здрав човек. Слобода човека је услов за слободу заједнице. Слобода заједнице је предуслов за оздрављење болесног човечанства. Слобода човечанства је могућа уколико је убијена тиранија. Тиранија је болесна ћелија у здравом организму човечанства. Тиранију морамо излечити туширањем хладном водом грађанских институција. Слобода се брани демократијом и републиканским идејама. Данас је демократија угрожена, јер је уведена тиранија Фамилије. Спас човечанства је могућ једино рушењем тираније. Читав живот радим на томе. Није битно под којом заставом се врши тиранија : комунизам, социјализам, власт радничке класе, националсоцијализам или тржишни фундаментализам. Битно је да нема тираније у друштву. Битно је да друштво буде слободно. Слободно друштво је могуће уколико је човек слободан. Слободан човек је човек који поштује и брани слободу других људи. Поготову људи који су различити од њега. Не само различити по раси, нацији или вери, него различити по мишљењу. Слобода је увек за онога који супротно мисли. Али, слобода има своје границе. Слобода једног човека се завршавам увек тамо где почиње слобода другог човека. Слободан човек је одговоран човек. Његово понашање према другим људима је модел како ће се ти људи понашати према њему. Слободан човек има обавезе и дужности. Обавеза му је да брани слободу, а дужност му је да брани другог човека од самог себе.

После слободе, вредност важнија од новца је – ПРАВДА.
Човек не може да живи у неправди, јер то обесмишљава њега као човека. Суштина неправде је да се повреди и пороби човек. Само слободан човек је праведан. Неправедан човек је тиранин. Неправда је болесно стање човечанства. Савремено доба је доба неправде, зато је и болесно. Неправду у човечанству можемо излечити ослобађањем човечанства. Праведно друштво је здраво друштво у коме се човек осећа добро. Неправедно друштво је болесно друштво у коме се човек осећа лоше. Зато се данас савремени човек толико лоше осећа и гута отрове, који га праве неслободним и зависним од фармацеутске мафије. У праведној заједници човек животне сокове црпи из доброте саме заједнице. И још нешто. Врло важно. Правда не значи проста једнакост и ураниловка. Праведно друштво није оно у коме смо сви исти. Тоталитарно друштво тежи да створи робове. Комерцијална цивилизација ствара дебиле потрошаче. Праведно друштво је друштво различитих могућности. Нисмо сви исти. И не тежимо да будемо исти. Наше различитости треба да негујемо и да нас оне спајају. Поштујемо различитост и учимо од других. Правда нас уздиже у вертикалу. Брани принципе заједнице и не дозвољава никоме да злоупотребљава заједницу. Уколико нам је нанета неправда осећамо како нас боли у грудима. Тешко нам је као да нас је нешто притиснуло. То нас боли повређена душа. Правда је најбољи лек за повређену душу. А без душе, као и без слободе, не можемо да живимо.

После правде, вредност важнија од новца је – ЉУБАВ.
Љубав целовита. Љубав слободна. Љубав према жени, деци, породици, рођацима, пријатељима, познаницима, нацији, држави, заједници и љубав према човечанству. Уколико није овако постављена љубав, онда то није љубав. Не може се волети своја породица и презирати нација или човечанство. То је болесно, шизофрено стање. Љубав не може да се мери на кашичице. Не може ни на проценте. Љубави или има или је нема. Она нас испуњава и узвисује. Човек без љубави је осакаћен човек. Такви су тирани, политичари, тајкуни и криминалци. Они немају љубави и зато су настрани и перверзни. Морали би да се лече, али они поробљавају друге људе да би им отели слободу, правду и љубав. Тако хране своју болесну таштину. Љубав се негује, пази, одржава и залива. Љубав цвета када је човек слободан и праведан. Љубав није себична и егоцентрична. Љубав није малограђанско кокетирање и глума. Љубав је истинска и ватрена. Љубав је храна за људску душу. Љубав се даје и узима.

После здравља, слободе, правде и љубави важно је имати и – НОВАЦ.
Новац није циљ. Новац је средство. То је битна разлика о поимању новца. Када би новац био циљ живота, онда би човечанство полудело. Данашње лудило комерцијалне цивилизације је последица таквог устројеног животног принципа. Људски односи се не могу градити на новчаним односима. Профит није мерило живота, него други човек. Човек није роба која се продаје на тржишту. Робно-новчани односи се примењују само на компаније и државе. Људи треба да граде људске односе у заједници. Снага заједнице се мери снагом односа људи у тој заједници. Новац је средство комуникације међу људима. Новац треба да омогући човеку нормалан живот. Нормалан живот је да сваки човек има приступ, наравно ако хоће, свим основним достигнућима његове цивилизације. Нормалан живот подразумева постојање мере ствари. Одсуство мере ствари доводи до нарастања похлепе и грамзивости. Комерцијалној цивилизацији је иманентна похлепа. Али, о тим проблемима неком другом приликом. Порука је јасна, немојте да циљеве замените средствима. Тада настају највећи проблеми.