Постала је већ традиција, како и доликује сваком новом почетку под мудрим руководством вође и партије, неумори маркетиншки штабови Демократске странке Тањуг и Б92 откривају нове победнике, равномерно распоређене по целој изборној јединици.

РУДАРСКО – ГЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА
БОРИСА ТАДИЋА БР. 3

6. март 2012.

Овај пут, заслугом веома стручног Одбора за индустрију Скупштине Србије, рударско-геолошки квиско припао је Лозници, граду који лежи на умоболним количинама јадарита, руде из које се добија литијум и, логично, литијумске батерије.

Борис Тадић, психолог, геолог, рудар… ма све живо је он…  🙂

Наравно, како и доликује нашем победничком менталитету и благородном поднебљу, показало се већ на 53. седници Одбора за индустрију  да Лозница не лежи на тамо неким безначајним количинама руде јадарита које би могле да подмире само потребе Србије, Бугарске и, рецимо, пријатељске Белорусије, већ да се ради о, прецизно је израчунато у Скупштини, 200 милиона тона руде, колосалном рудном потенцијалу који ће подмиривати 90% европске и 10% светске производње литијума.

Подразумева се да ће до краја 2013. бити обављена сва неопходна истраживања, да би већ 2014. рудник био отворен за експлоатацију која би до 2020. године могла достићи поменуте проценте.

До свега овога ће, међутим, доћи, само ако на предстојећим изборима победе Демократе јер, у супротном, руда ће, методом клизишта, клиснути у Републику Српску за њихове предизборне потребе.

Наду не треба да губе ни други градови у којима, за сада, није откривено ништа.

Одбори Скупштине, Тањуга и Б92 овлашћени су да саопште, “већ имамо назнаке”, да би рудни екслузивитет Јадарског басена могао помиловати Мионицу и Ваљево, традиционалне рударске центре у којима, гарант, има минерала сличних јадариту.

Да наше рударско-политичко руководство неће шкртарити на проналасцима, говори и податак да није заборављено ни село Штаваљ (поред Сјенице) где нису појма имали да под њиховим босим ногама угља има као плеве.

После свих ових предизборних геолошких анализа, није се имало куд него да се направи план по којем ће Србија до 2030. године постати “регионални лидер у рударству, сектор који ће до 2020. учествовати са око пет одсто у укупном бруто-друштвеном производу (БДП)”, те да ће приход од рударства до 2020. године износити око четири милијарде евра, али на годишњем нивоу.

Подразумева се већ да би на овим силним милијардама егзистенцију могло обезбедити на десетине, реално стотине хиљада, а највероватније милион грађана који тренутно вежбају, истражујући и ископавајући само по контејнерима.

Ваљда у страху да адреналинским шоком не узнемире јавност ненавикнуту на оволику радост, режимски медији су прећутали да је у “високом дому” такође речено да Србија располаже, (јебе се нама), са девет милијарди тона угља, 350 милиона тона уљних шкриљаца који очас посла могу достићи и 4,5 милијарде тона, 10,5 милиона тона нафте, 4,5 милијарде кубних метара гаса, 1.200 мегавата (МW) термалне енергије, две милијарде тона бакра са потенцијалом од осам милијарди, а “значајни су и потенцијали” олова, цинка, никла, кобалта, молибдена, антимона, бората, фосфата и магнезита.

Па то немају ни најбогатије земље на свету!

После Алексинца, Мајданпека, Бора, Зајечара, целог тока Тимока, Жагубице, Ваљева и Мионице, до неког наредног пута, слутимо и јавља нам се, следе нова открића којих неће бити поштеђени ни Прокупље (налазиште литијумских батерија), Чајетина (две милијарде тона чајне кобаје), Куршумлија (милијарда комада метака), Алибунар (највеће налазиште воде у Европи), Брус (Wондербра рудни и грудни потенцијал),  и Ужице (налазиште бакарне жице).

Нема друге него завршити са рударским “срећно”, јер нам само богиња Фортуна може помоћи да се искобељамо из Тадићеве рударско-геолошке јаме.

________________
Извор: #Гето Србија