Југославије већ одавно нема, српско-хрватски језички договори су ствар историје, али ћирилица је и данас пасторче широко распрострањене латинице. Многи кажу да је за туризам важно да имамо латиничне натписе кафана, апотека или хотела. Треба туристи некако да се снађу и то нико не спори, али зашто је са натписа многих фирми нестало друго званично и традицијом установљено писмо, нема објашњења.

04. 03. 2012. З. Марјановић – Вести
Ацо Ђенадић, представник Удружења Ћирилица, каже да је довољно загледати називе фими, трговинских и занатских радњи, регистре привредних субјеката по Србији и схватити да је ћирилица страдала, као и српски народ и српска држава.

Схватајући чињеницу да ћирилица у Србији егизстира само у траговима иако је по Уставу Србије званично писмо, Покрет Двери и Удружење Ћирилица покренули су у Чачку акцију за очување српског писма, и то тако што власницима радњи и предузећа који су називе својих фирми и радњи исписали азбуком додељују захвалнице. Није то бог зна каква награда, али се испоставило да и оваква акција у Чачку много тога мења у корист ћирилице.

УРУЧИЛИ ДИПЛОМЕ: Предраг Остојић и Ацо Ђенадић

– Због недостатка средстава, акцију смо спровели само у најужем центру града, у кругу од око 300 метара, али смо запрепашћени позитивном реакцијом власника којима су додељене захвалнице. Власници фирми су тврдили да је било крајње време да се неко сети и да поврати Србе ка писму светих Ћирила и Методија и писму светосавља. За сада се акција спроводи у Чачку, али већ на пролеће припремамо да захвалнице додељујемо свима у Моравичком округу који су имена својих фирми исписали азбуком. Нећемо чекати да држава заштити ћирилицу тек када буде потпуно истребљена – каже Предраг Остојић из Двери.

Ацо Ђенадић из Удружења Ћирилица познат је и по томе што је до сада више пута водио судске спорове како би му лична документа била исписана ћирилицом и у томе је успео.

Један од добитника захвалнице је и Душан Милошевић, власник фотографске радње Человјек.
– Прошле године о Божићу променио сам назив радње која се звала Колор фото у назив Человјек јер ми је било више мука од разноразних назива фирми у Србији, а посебно у Чачку, чије значење не знају ни власници радњи. А онда све то испишу латиницом. У једном тренутку сам осетио да нас зло савладава и да нема бораца за добро те сам на овај начин желео да учиним нешто за веру, за ћирилицу и за себе и, верујете ми, када сам променио назив. Захвалница коју сам добио ме је истински обрадовала, а како чујем, многи власници радњи у Чачку су акцију прихватили и припремају се да латиничне називе својих радњи замене ћириличним – истиче фотограф Душан Милошевић.
Месар Славко Пешић је своју месару Брка отворио пре 12 година и од тада је назив радње исписан ћирилицом, али и све друго у његовој радњи је написано ћириличним писмом.

Месар Славко Пешић

Печат бацио у ватру

Старији Чачани су, према једној причи о лекару који је свој печат израдио на латиничном писму, и те како држали до ћирилице. Према тој причи, један данас веома познати лекар је пре много година, по завршеку студија, израдио свој лекарски печат на латиници и тиме је хтео да се похвали оцу. Отац је дуго загледао печат свог сина лекара и на крају га бацио у ватру. На запрепашћење тада младог лекара отац му је мирно одговорио: „Ћирилични печат да израдиш – само ћирилични.“

– А како би другачије требало да буде него на ћирилици? Искрено, не разумем шта пише на већини фирми у Чачку јер су у питању страни називи и то је чисто помодарство и додворавање онима којима је стало да у ћирилица потпуно нестане. Има фирми у граду за које према називу не знам да ли су кафићи, да ли продају гаће или су некакве агенције. Наравно да сам за то да имена радњи буду исписана ћирилицом да цео свет разуме чиме се та радња бави – наглашава месар Славко Пешић у чијој радњи су и врсте меса исписане ћирилицом.

Међу Чачанима који су називе својих радњи, ординација и предузећа исписали ћирилицом највиће је зубара, кардилога, гинеколога, очних лекара. Међу онима којима су Двери и Ћирилица доделили захвалницу за коришћење ћирилице је и др Славољуб Милосављевић, власник приватне ординације Вид:

– Као офталмолог сматрам да је крајње време да српски народ прогледа када је у питању ћирилица, али и све остало. Предуго су нам и ум и очи заслепљени новотаријама са Запада да од свега тога нисмо могли да видимо сопствене вредности. Другим речима, захвалницу сам доживео као врсту наочара које ће Србима помоћи да поново прогледају!

Повољно скалпирање

Занатлије у Србији заиста мало воде рачуна и када су у питању називи занатлијских радњи. Једном власнику фризерског студија (?) учинило се да би најлепши назив његове радње био Скалп и да ће на тај начин привући велики број муштерија. Како послује фризер, нисмо сазнали, али скалпирање сигурно није вид уобличавања фризуре и привлачног изгледа.