Равногорски великане твојој борби нема мане,

                                  твоје речи,твоја дела вечна су нам успомена.

                                  Драги Ниџо мио брате, Равногорци тебе прате,

                                  причају нам и говоре твој аманет да испуне.

                                  Највеће признање одато је борцу,

                                  слободару, диву, Николи првом Равногорцу.

                                  Скромности, поштењу и његовом делу,

                                  жив споменик подигоше у том Бозољин селу.

                                  Напусти нас једног зимског дана

                                 пресели се у рајско насеље равногорских великана

                                  Равногорских великана Калабића, Кесера и Драже

                                  што спас, част и правду за Србију траже.

                                  Истина,вера и слобода никад нису мртве,

                                  Вечне су, као легенда сваке твоје жртве.

                                  Зато поздрављам твоје покољење смело,

                                  јер ће оно збрисат лажи и завршит дело.

                                   Како Никола аманет предаје свом сину,

                                  пред богом и прецима својим

                                  у светом и свечаном заклетве чину.

                                  Јер док Копаоничком гором шумско цвета цвеће,

                                  слободе пламен нико угасити неће.

                                  Драги Ниџо равногорска надо,

                                  тебе воли и старо и младо.

                                  Крви наша, надо пуна узбуђења,

                                  С благословом сада иди и довиђења.

                                  До прегнућа многих, до нових мегдана,

                                  победе наше и тог дивног дана.

                                 Свету истину ову, што се вешто крије,

                                 ни силни ни наметнут поштовао није.

                                 Она је протест, вапај и к ‘о жива рана,

                                 злочина сведок, издајства и тих лудих дана.  

Зоран Поповић

Равногорац из Ботуње, Александровац Жупски

који је помагао поручнику Николи Марковићу Чичином у најтежим данима у Старачком дому у Брусу, где је Никола преминуо 26. фебруара 2012.