ДА би пацијенту био спасен живот и обавила се трансфузија, највећи „потрошач“ крви у покрајини – Ургентни центар Клиничког центра Војводине плаћа око 100 евра по свакој јединици ове вредне течности, коју добије из Завода за трансфузију.

Због високе цене крви коју Завод од добровољних давалаца иначе добија бесплатно, Ургентни центар је само за јануар морао да плати скоро милион динара.

– Само за крв и крвне деривате, без лекова и осталих потрошних материјала, морали смо да издвојимо преко 990.000 динара у јануару – објашњава за „Новости“ заменица управника Ургентног центра КЦВ др Весна Пајтић. – Засебно, Заводу за трансфузију увек дајемо још додатних 30.000 динара, јер толико наплаћују резервацију крви и одређивање крвне групе.
По речима саговорнице „Новости“, за само једног пацијента, када су у питању мање операције, потроши се до две јединица крви, а за неке озбиљније потребно је 10 до 15 јединица. А КЦВ дневно има више од 15 хируршких захвата.

Како на годишњем нивоу, од Завода требује преко 22.000 јединица крви, које потом плаћају више од 10 милиона динара, Ургентни центар био је принуђен да, због смањења трошкова, набави апарат који чува и чисти крв. Такозвана аутологна трансфузија омогућава да пацијент поново добије своју пречишћену крв.

– Иако са овим апаратом успевамо да донекле смањимо трошкове, искључиво овакав начин рада никако не може да буде решење – каже др Пајтић. – Јер, инфицирану крв не смемо пречишћавати, а никада се и не може опрати сва крв. Од 1.500 милилитара колико може да се покупи овим апаратом, тек око 800 милилитара може и да се искористи.

Она додаје да врло често пацијенту, ипак, зафали још неколико додатних јединица, које се у таквим случајевима резервишу и поручују од Завода за трансфузију.

У Заводу за транфузију крви Војводине признају да нерадо говоре о овој теми, јер се, како кажу, онда стављају у негативан контекст, мада се понашају у складу са првилником Републичког фонда за здравствено осигурање.

– Важно је напоменути да ми не наплаћујемо крв коју узимамо од наших добровољних давалаца, већ наплаћујемо искључиво трошкове обраде крви, а то су кесе за крв, завоји и тестови на сиду, сифилис и хепатитис Б и Ц – наглашава Јосип Бошњаковић, шеф одељења за организацију давалаца у Заводу за трансфузију крви Војводине.

ДРЖАВА ОДРЕЂУЈЕ ЦЕНУ

НА питање да ли је цена коректна или није, Бошњаковић каже да „није на нама да судимо јер је нисмо ми ни одредили већ државни органи“. – Милилитар крви кошта 10,17 динара, а ако се из крви филтрирају еритроцити, тромбоцити или плазма, онда је тај поступак још скупљи – прецизирао је Бошњаковић, додајући да је цена крви повећана последњи пут у новембру прошле године, и то за 13,6 одсто.
ТУЖНА РЕАЛНОСТ ПРЕДСЕДНИК новосадског Хуманитарног удружења добровољних давалаца крви Стеван Пожега, који ће 16. марта дати своју крв стоти пут, каже да је чињеница да се крв купује да би се помогло пацијентима део тужне реалности. – Добровољни даваоци крви и одлучују се на тај гест у уверењу да ће, њихова крв отићи онима којима је најпотребнија – каже Пожега.