Чак и ако би Шешељ био ослобођен оптужбе већа, мораће да одседи у затвору још четири године – толико су судије себи дале времена за разматрање жалбе тужилаштва 

уторак, 28 фебруар 2012 извор: Нови Стандард

Двадесетпетог фебруара навршило се девет година од дана кад се професор Правног факултета Београдског универзитета Војислав Шешељ добровољно пријавио Међународном трибуналу за бившу Југославију како би порекао оптужбе за вршење међународних злочина. Шта је резултат тих девет година у затвору? Углавном – поражавајући, али не за Шешеља, већ за Трибунал. Без обзира на то што је против њега радио најскупљи међународни судски механизам на свету (25 одсто буџета УН), ни једна оптужба није могла да се докаже. Иако се Шешељ брани сам, није му дозвољено да користи практично скоро ни једно процесно право, као што су право на разумно време трајања процеса, право на привилеговану комуникацију са адвокатом, па чак и право да му се саопште разлози због којих је ухапшен.

Осим тога, Шешељ представља јединог оптуженика Трибунала коме је одбијено право да суд финансира његову одбрану. Никоме, између осталог, ни највишим функционерима из бивше Југославије – председнику Републике Српске Радовану Караџићу, председнику Србије Милану Милутиновићу или председнику Југославије Слободану Милошевићу није одбијен захтев за одобрење тог права. Тако је у Шешељевом случају онемогућен део процеса у коме је требало да буде изнета одбрана оптуженог, односно прекршено је још једно право оптуженог – право да се изнесе одбрана. Мора да се констатује да у савременим актима који се тичу заштите људских права оптуженику није сигурно право на одбрану, мада су обезбеђена права на давање довољно времена за припремање одбране и право на давање довољно времена за изношење одбране. Ипак, само право на одбрану је директно прескочено. Јасно је – онима који су писали ова акта није ни на памет падало да окривљени сме да се лиши права да се брани. Али данас, у 21. веку, то је стварност „велике демократске европске цивилизације“. И светска јавност то мора да сазна!

ЛИШЕН СВИХ ПРАВА

Осим тога, Шешеља нису лишили само права у вези са самим процесом. Њега су лишили и општих људских права – на пример права на адекватну медицинску помоћ. Закључак независне медицинске комисије показао је да терапија која је преписана Шешељу не само да је неадекватна – она је смртоносна.

Треба одмах рећи да је свакоме ко дође у посету Шешељу – била то његова породица или било која друга особа – забрањено да говори о његовом здрављу. Поставља се питање: зашто Шешељева супруга нема право да саопшти да јој је муж тешко болестан или да не добија адекватну медицинску помоћ? Ко је хашким тужиоцима дао право да захтевају од рођака оптуженика да потписују да „неће разглашавати здравствено стање оптуженика“? И зар такви захтеви не представљају доказ о злочиначкој намери оних који суде? И како би се назвала ситуација у којој онај ко прави злочин, прикривен Организацијом УН, тај свој злочин у предумишљају прикрива онемогућавањем потпуно слободних људи, који само посредно имају везе са Трибуналом, да говоре шта год хоће – поготово ако износе истину.

Истина, још само пре месец дана учињен је покушај да се међу лековима – свакодневној терапији – Шешељу да и један непознат лек. Али у Међународном трибуналу се о томе ћути. Тешко да је то зато што су људи који тамо раде стидљиви. А ћутање у таквој ситуацији није препоручљиво. Јер сваки прави Трибунал би био обавезан да о томе спроведе истрагу. То што истрага у вези са овим случајем није ни спроведена само по себи представља доказ да је постојала намера – свакако злочиначка.

Најпоразније по Трибунал за тих девет година Шешељевог држања у затвору је то што суд није успео да уништи Српску радикалну странку. Напротив, странка, која је прошла компликовано очишћење, није само издржала већ и даље опстаје и остаје као главна политичка снага на Балкану која се супротставља глобализму. И не само на Балкану. То је очигледно демонстрирано на грандиозном митингу, који је одржан 25. фебруара у Београду. Више пута сам присуствовао различитим скуповима српских странака. Па, ако су раније митинзи СРС могли да сакупе 5-10 хиљада људи, овог пута је београдска Арена примила читавих 25.000 људи. На митингу који је трајао више од четири сата говорили су функционери странке, шешељеви правни саветници, историчари, војна лица, правници, културни посленици. Иступали су и сведоци на процесу Шешељу у Међународном трибуналу, па и они којима је тужилаштво претило уколико буду јавно говорили.

ШТА ЈЕ „МПМКТ“

Сви они су захтевали хитно и безусловно ослобођење Шешеља. У сали су били и амбасадори из различитих земаља и, мада нису посебно говорили, сама чињеница да су били ту говори о позицији њихових држава. Са посебним емоцијама су саслушане изјаве представника Руског јавног комитета за заштиту Шешељевих права – председника Комитета, ректора Московског трговинско-привредног универзитета, професора С. Н. Бабурина, шефа Центра за проучавање савремене балканске кризе у Институту за словенске земље Руске Академије Наука Јелене .Гускове и аутора овог извештаја. Констатоваћемо да је митинг почео руском химном. Чак је и химна Србије изведена после руске. Наши говори су све време били прекидани пљескањем и скандирањем –“Русија!“ – чим би се поменуо назив руске државе. Желимо да верујемо да ће Русија моћи да каже оно што треба стварно објективно оцењујући рад Међународног трибунала за бившу Југославију. И не само то.

Више процеса који се још увек воде у Трибуналу могу да се прелију у нови међународни трибунал који ће се звати „МПМКТ“ („Међународни преостали механизам за међународне кривичне трибунале“). Мада ће тај МПМКТ почети са радом тек следеће године, већ сада се може рећи да ћемо узвикнути: „Ха, па ми их све знамо!“ Јер састав новог трибунала је скоро идентичан саставу МТБЈ. Уосталом, како се види из годишњег извештаја Савету безбедности УН, Хашки трибунал планира да процес Шешељу води све до 2016. године. То значи да, чак и ако би Шешељ био ослобођен оптужбе већа – мораће да одседи у затвору још четири године – толико су хашке судије себи дале времена за разматрање жалбе тужилаштва.

Подвлачење резултата од девет година Шешељевог заточења у Хашком трибуналу и митинг СРС од 25. фебруара представљају два супротстављена и по моралу супротна догађаја. Са једне стране, констатовано је девет година постојања злочина против вође СРС, и то злочина који је направљен под покровитељством УН. Са друге стране, показано је да је СРС под вођством Шешеља ојачала и да је спремна за нове победе. А ово је изузетно важно ради мобилисања свих српских патриотских снага пред предстојеће мајске изборе.